U Srbiji skoro svakog dana na društvenim mrežama osvane neki od apela za lečenje i pomoć bolesnoj deci. Lečimo ih SMS porukama, donacijama, anonimim uplatama, dok roditelji osim emotivnog prolaze i kroz birokratski pakao. O jednom takvom slučaju pisala je Ivana Stojanov za Noizz.
Njen tekst prenosimo u celosti.
Ovo nije politički tekst. Ovo je tekst o borbama roditelja bolesne dece i svim tihim herojima među vama. O plućima mrvice, lepotice Ružice.
Nikola Kojo je na Twitteru juče objavio jedan apel – napisao je da je Ruzica napokon pobedila ali da u Nemanjinoj 2 ne mogu da joj napišu odobrenje za portabl kiseonik, verovatno da bi je odveli roditelji kući iz bolnice, i pitao ima li neko neko rešenje.
Kasnije je napisao da je rešeno, ljudi su nastavili da nude pomoć, a Kojo je u nekom momentu izbrisao tvit.
Mala Ružica se lavovski bori za život i uspela je uprkos sistemu koji jede svoju decu. Samo nekoliko sati nakon što je ovaj tvit objavljen Aleksandar Vučić je na mitingu pozvao Srbe da rađaju više dece.
– Normalno je da brinete o karijerama i svemu, ali vas kao Boga molim, brinite o deci, o budućnosti Srbije, jer bez dece nema ni budućnosti Srbije – rekao je i dodao da „zbog njih pravimo Srbiju, njima je ostavljamo“.
Ako pogledate malo bolje po društvenim mrežama, videćete da se apeli za pomoć za lečenje dece ne smanjuju, već samo rastu. Videćete i da se sve više ljudi uključuje i da su baš ti ljudi možda spasli neke dečje živote.
Divni, divni ljudi. Neke bitke smo i izgubili, ali to nas neće demotivisati da pošaljemo SMS nadajući se da naše malo može da bude nečije mnogo.
Šta još vidimo? Birokratija, propisi koji nemaju veze s logikom i dalje stoje na putu. Roditelji bolesne dece se svakodnevno bore sa užasnom mašinerijom koja im ne olakšava baš ni jedan korak, sa zakonima i regulativama koje ne dozvoljavaju da deci bude bolje.
„Zbog njih pravimo Srbiju, njima je ostavljamo“. Ponavljajte ovo svaki dan, više puta dnevno i svaki put se setite Nemanjine 2 i portabl kiseonika za malu Ružicu.
Dodaj komentar