Proveru kompletne krvne slike i biohemije važno je raditi na 6 meseci, kako bi se održalo kvalitetno zdravlje i dobar način života. Provere krvi i biohemije ne traju mnogo, a rezultati se uglavnom dobijaju sutradan. U toku rađenja biohemije i kompletne krvne slike, mnogi parametri mogu da pokažu opšte stanje organizma, kao i potencijalne bolesti, žarišta i upale. Stoga, važno je redovno kontrolisati stanje organizma kako bi se pravovremeno mogla izlečiti neželjena stanja.
Parametar koji značajno pokazuje stanje čitavog organizma jeste LDH, odnosno Laktat Dehidrogenaza. Laktat dehidrogenaza predstavlja enzim koji učestvuje u proizvodnji energije u organizmu i veoma je važan parametar prilikom procene celokupnog zdravlja. O njegovoj važnosti govori i činjenica da se nalazi u gotovo svakoj ćeliji u telu, dok je njegov najviši nivo u ćelijama srca, jetre, mišića, bubrega, krvnim ćelijama i u plućima. Prilikom dijagnostike, LDH u krvi je važan pokazatelj prilikom infarkta miokarda i kod prognoze ove bolesti, ali i kod različitih mišićih oboljenja, naročito distrofije. Veliki značaj LDH ima i kod otkrivanja oboljenja jetre, a u nekim slučajevima LDH u krvi može da predstavlja i tumor marker.
Koje su normalne vrednosti LDH u krvi?
LDH u krvi predstavlja marker koji se radi prilikom otkrivanja i praćenja različitih vrsta bolesti i stanja. Ukoliko su u pitanju tumori, ovaj parametar se koristi u svrhu prognoze i dijagnoze, kao i za praćenje uspešnosti terapije. Takođe, LDH u krvi može da pokaže i diferencijalnu dijagnozu nakupljanja tečnosti u određenim delovima tela, na primer oko srca, pluća ili trbušnoj šupljini.
Referentne vrednosti LDH u krvi iste su i za muškarce i žene, a variraju i zavisnosti od opšteg stanja organizma. Međutim, optimalna vrednost jeste <241 U/L. Snižene vrednosti LDH nisu klinički značajne i njima se ne pridaje posebna pažnja. Međutim, povećane vrednosti LDH u krvi ukazuju na različita stanja u organizmu. Tako je, na primer, LDH u krvi primetan kod različitih vrsta anemije, virusnog hepatitisa, šoka, infarktnog miokarda, bubrežnih bolesti i mnogih drugih oboljenja. Takođe, različita stanja propadanja mišića, jetre, kože i pluća mogu pokazati povišen LDH u krvi. Isto tako, gotovo svaka vrsta karcinoma u telu pokazuje povećan LDH, te se zbog toga LDH uglavnom koristi za praćenje različitih vrsta anemija.
LDH test može da se koristi prilikom procene niza bolesti i stanja. Zbog toga, on može da se koristi prilikom opšteg pokazatelja postojanja i težine akutnog ili hroničnog oštećenja tkiva, ali i za otkrivanje i praćenje stanja poput hemolitičke ili megaloblastične anemije ili teških infekcija. Često se LDH test izvodi na telesnim tečnostima kako bi se pomoglo stadijumu bolesti, odredila tačna dijagnoza i izvršavalo uspešno lečenje bolesti. Takav pristup radi se u slučajevima težih bolesti poput tumora ćelija, limfoma, leukemija, melanoma i mnogih drugih bolesti.
Kako se radi vrednost LDH u krvi?
Nivo LDH u krvi može da se radi u okviru CMP-a, odnosno sveobuhvatnog metaboličkog panela, a takav pristup se uglavnom radi na insistiranje lekara i zdravstvenih radnika zbog sumnje na određenu bolest. Ukoliko se desi da je LDH povišen, tada u obzir dolaze reference kod ALT, AST I ALP koji mogu pomoći u dijagnostikovanju određenog stanja i određivanju koji organ je bolestan. Kada se dijagnostikuje hronično ili akutno oboljenje, redovno proveravanje stanja LDH može značajno obezbediti ozdravljenje.
Kada je u krvnom testu LDH povišen, to obično ukazuje na oštećenje tkiva. Nivoi LDh su povišeni u najrazličitijim stanjima, a često se desi da njegova referenca varira u zavisnosti od trenutnog stanja bolesti. Takođe, ukoliko je u pitanju povišen LDH kod osoba sa rakom, to može ukazivati na to da hemoterapija nije bila uspešna. Međutim, kada su u pitanju neka hronična stanja, nivo LDH može da ostane takav bez dodeljivanja neke određene terapije. Sa druge strane, nizak nivo LDH uglavnom ne predstavlja nikakav problem, a ponekad može da se desi kada su u organizam unete veće količine askorbinske kiseline, odnosno vitamina C.
Kada se radi testiranje LDH, ne treba uvek paničiti i misliti najgore, budući da mnoge stvari mogu uticati na njegovu blagu povišenost. Na primer, naporan i mukotrpan trening često mogu uticati na privremeno povišen LDH u krvi, zbog velikog napora kojem se telo izlaže. Takođe, hemoliza krvi često može da izazove lažno povišene rezultate, ako se on čuva na veoma visokim temperatura i u neadekvatnim uslovima. Zbog toga, često se dešava da LDH bude veštački visok i da zapravo ne odražava pravo stanje stvari u organizmu. Međutim, testiranje LDH je izuzetno bitno da održavanje opšteg zdravlja u organizmu i predstavlja jedan od osnovnih parametara koji pokazuju kakvo je zdravlje pacijenta.
Dodaj komentar