Trikovi prodavaca pri prodaji robe nisu ništa strano i tužno je što smo se već svi navikli na to, pa i ne doživljamo takve pojave kao nešto tragično, iako je jasno da se radi o kršenju zakona. U Srbiji smo imali veliki broj situacija gde su se ljudi žalili da cena na rafovima ne odgovaraju cenama na kasi, ili da se cena robe na popustu zapravo ne razlikjuje od prave cene.
Sada nam iz Hrvatske doalzi jedan takav slučaj.
Poznati švedski lanac brze mode H&M zaigrao se sa cenama na sniženju. U švedsku sam se matematiku računanja cene u poslednjem krugu sniženja lično uvjrila. U utorak večer sam na putu iz Varaždina do kuće na Varaždin Bregu navratila do usputnog trgovačkog centra „Lumini“.
Peta je nedelja zimskog sniženja cena, izbor je sve manji i popusti su sve veći. Barem bi trebali biti, javlja Jutarnji ilist.
U H&M-u mi se svideo beli, duži sportski kaput/jakna, od ramena do struka od 100 posto recikliranog poliestera, donji deo od veštačkog krzna kao i rukavi.
Ok je kroj, deluje tanko i nije baš za niže zimske temperature, ali cena je uz 50 % popusta, piše na crvenoj nalepnici, 19,99 evra ili 150,61 kuna, što mi se čini u redu pa se odlučim na kupovinu bez previše razmišljanja.
Plaćam karticom i setim se da imam još jedan kupon za 10 posto popusta dobijen u zamenu za vrećicu stare odeće namenjenu recikliranju, što cenu spušta na 18,19 evra.
Zadovoljna još jednom, valjda dvadesetom jaknom „ali baš takvu nemam“, odlazim na kafu s prijateljicom.
Pokazujem joj jaknu, kažem kako sam dobro prošla i odlučimo pogledati koliko je bila originalna cena, s obzirom na to da na etiketi to nigde ne piše.
Visila je s oznakom sniženje 50 %, što bi značilo da je moj beli sportski kaput po punoj ceni stajao 40 evra manje dva centa.
Skinemo crvenu nalepnicu, ispod nje druga bela s istom cenom – 19,99 (150,61 kunu). Hm…
Pažljivo odlepimo i taj komadić papira i šok: Originalna cena u evrima potpuno jednaka, 19.99 evra, u kunama i manja od ove na „sniženju“ – 149 kuna!
Dakle, sportski kaput je za 1,61 kunu skuplji u pola cene, nego što je puna cena. Vraćam se u trgovinu, pokazujem cenu djevojci na blagajni, iznenađeno proverava u blagajni da nije došlo do zabune s kodovima, jok.
To je to.
– Ta jakna nije ni trebala biti na sniženju – čudi se ona pa zove nekoga, valjda šeficu smene.
I ova proverava u blagajni – isto.
– Jakna nije ni trebala biti, valjda, na sniženju – zaključuje kao da je neko došao s ulice i polepio cene na njih, na vešalicama ih visi još nekoliko.
– I šta biste vi sada s njom? Vratili je? – pita.
– Ne, ali ovo je nezakonito pa ću pisati o tome.
– Dobro – nezainteresovano sleže ramenima i odlazi.
Ne prema vešalicama s lažno prikazanim sniženjima, nego na drugu stranu. Baš je briga.
Iluzorno je u ovom slučaju pisati kako je prema novim pravilima iz Zakona o zaštiti potrošača, još sredinom 2022. godine uvedena obaveza da prilikom provođenja sezonskog sniženja trgovci moraju isticati dve cene – cenu na sezonskom sniženju i najnižu cijenu u razdoblju od 30 dana koja je bila primenjiva za robu koja je na sniženju, pre provođenja sezonskog sniženja. U obe valute.
Treba li reći da uz moju jaknu, kao ni uz jedan komad odeće u H&M-u, osim što je na sniženju od 50 posto skuplja nego na redovnoj ceni, nije bila istaknuta najviša cena u zadnjih 30 dana?
Pre nekoliko je dana mlada frizerka zbog 9 centi skupljih pramenova u odnosu na cenu zadnjeg dana stare godine dobila kaznu od 3000 evra.
Proveravaju li inspekcije velike lance brze mode jednako tako revnosno kad oni bez problema nemaju obavezu da istaknu najvišu cenu odevnog komada u zadnjih 30 dana i prodaju robu skuplje na sniženju nego u redovnoj prodaji, pita se autorka teksta Jutarnjeg lista.
Dodaj komentar