Samo nekoliko puta godišnje građanstvu se otvaraju vrata Kraljevskog dvora na Dedinju koji je prava istorijska i umetnička riznica.
Uspeli smo da zavirimo iza zidina ovog prelepog kompleksa i da otkrijemo dugo skrivene dokaze o burnoj istoriji, zabludama, ali i tragediji koje je srpsko i jugoslovensko društvo preživelo tokom XX veka.
Ubijanje Boga
Kraljevski dvor koji je na grebenu brda, i odakle se pruža veličanstven pogled sve do Avale, izgradio je u periodu od 1924. do 1929. godine kralj Aleksandar I Karađorđević i to svojim ličnim, ne državnim novcem. Želeo je posebnu kuću za svoju porodicu, ali je nesrećnom sudbinom tu živeo samo pet godina. Ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju. Danas ponovo rezidencija Karađorđevića, a u bivšoj Jugoslaviji kada je komunistički lider izigravao cara, reperezentativno zdanje služilo je uglavnom za prijem visokih zvaničnika.
U želji da unište sve što je imalo veze sa kraljevskom prošlošću, novopečeni vlastodršci su se prvo okomili na Boga. Oskrnavili su malu kapelnu crkvu posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je krsna slava Karađorđevića.
Ikone su grebali i ljuštili, dok ih je sa kupolne tavanice posmatrao Isus. Nisu uspeli da ga dohvate, pa su mu pucali pravo u čelo. Posle vandalskog pira, kapela je ostala ogoljena, sa ranjenjim „Isusom“. Najvrednija ikona Bogorodice sa Hristom okovana zlatom, poreklom sa Ohrida, nestala je bez traga.
Crkva očišćena od smeća za Hajla Selasija
Crkva je nakon 1944. godine bila pretvorena u skladište gde su držane metle, kante i krpe. Kada je etiopski car Hajle Selasije 1953. godine bio u poseti Beogradu, premda je po veroispovesti bi pravoslavac – kopt, izrazio je želju da se pomoli u crkvi. Na brzinu je očišćena i osvećena, ali nije bilo ikone Bogorodice sa Hrstom.
Preko noći je „nepoznati autor“, veruje se neki vojnik, naslikao repliku. Vrlo naivno urađena i nikakve umetničke vrednosti, ta ikona i danas krasi ovu crkvu, i zajedno sa Isusom sa metkom u čelu svedoči jednom ludilu ali i opominje.
Petokrake umesto dvoglavog orla
U vreme kralja Aleksandra, ni Kraljevski ni Beli dvor nisu bili ukrašavani sa dinastičkim simbolima, osim vizantijskih dvoglavih belih orlova. Nova vlast je posle 1945. godine, sve preuređivala u skladu sa svojom komunističkom ideologijom. Tako se i danas na zidovima mogu videti male zvezde petokrake, koje su slikane preko dvoglavih belih orlova.
Na Dvoru je kralj Aleksandar, kao strastveni pušač, imao i pušačku sobu. Na njenim zidovima su na nekoliko mesta bili minijaturni urasi u vidu belih orlova. Tito je takođe tu sobu koristio za pušenje i ispijanje viskija.
Priča kaže, kada je primetio vizantijske simbole, odmah je naredio da se prekreče u petokrake. Ni mermerni stubovi Zlatnog salona nisu bili pošteđeni obeležavanja novom ideologijom pa se na jednom još uvek može nazreti trag urezane zvezde petokrake. Kraljevski naslednici su namerno želeli da ih ostave kao istorijske dokaze promene ideološkog ubeđenja.
Soba šapata i bioskop
Kralj Aleksandar je za uređenje Dvora angažovao ruskog arhitektu Nikolaja Krasnova. U podrumu kompleksa, napravljen je intimni prostor, koji je vrlo živopisno oslikan u duhu ruskog zidnog slikartva.
U jednoj prostoriji koju je kralj nameravo da koristi za tajne dogovore, arhitekta je projektovao česmu. Kada se pusti voda da teče, žubor stvara zvučnu izolaciju, pa se ne može prisluškivati razgovor. Zato je nazvana – soba šapata.
Tu u podrumu se nalazi i bioskop, čudo onoga vremena. Tito, kao veliki zaljubljenik u filmsku umetnost, nastavio je da koristi biosopsku salu u kojoj je provodio dosta vremena. Priča kaže da je pozivao svoje partijske drugove da mu prave društvo. Međutim, tokom projekcije, on je voleo da sedi iza njihovih leđa i posmatra njihove reakcije. Veruje se da je neretko njihova politička budućnost zavisila od ponašanja tokom projekcija.
Danas je Kraljevski dvor rezidencija porodice Karađorđević, koji su se uselili posle 2000. godine, nakon šest decenija izgnanstva.
Dodaj komentar