Magazin Srbija

Ivici je supruga preminula u kovid bolnici u Batajnici, on sada traži njenu burmu i verenički prsten

Ivica-Milojevic-2
Foto: Ivica Milojević

Sve više ljudi svedoči da su kovid bolnice izgubile imovinu njihovih najmilijih usred pandemije.

Ivica Milojević izgubio je suprugu Marijanu koja je preminula nakon borbe sa koronavirusom u kovid bolnici Batajnica. Pored gubitka najvoljenije osobe, tuge, praznine i boli, na sve to, Ivica iz bolnice nije dobio burmu i verenički prsten koji su pripadali pokojnoj supruzi.

Uspomene na nju neko je uzeo, prisvojio, odnosno ukrao i bezdušno oteo.

Problem je to što stvari koje imaju materijalnu vrednost, često ne bivaju upisane u revers i otpremljene u garderobu sa odeljenja, dok na primer punjač za mobilni telefon bude zaveden kao zasebna stavka.

– Supruga je primljena u bolnicu 9. decembra kada sam je odvezao u Infektivnu. Sutradan je prebačena u kovid bolnicu u Batajnici. 11. decembra u 4 ujutru mi je poslala poruku, skinuli su mi prstenje. Tog dana smo se čuli telefonom i rekla mi je da su joj skinuli burmu i verenički prsten. Nažalost, ona je tamo preminula 18. decembra. 3 dana kasnije sam otišao da uzmem njene stvari – započinje razgovor za Luftiku Ivica Milojević.

Kaže da na garderobi burme i vereničkog prstena nije bilo.

– Recimo, u revers, zapisnik, punjač su zaveli kao zasebnu stvar a prstenja uopšte nema. Popunio sam zahtev. U međuvremenu, ko god je došao da traži nešto od stvari i podigne, nešto je falilo. Ne mislim na jaknu ili pantalone, već stvari od vrednosti; nakit, zlato, novac, telefon.

Posle prepoznavanja sam otišao naknadno na garderobu, poslali su me kod pravnika koji je uzeo slike prstenja. Nakon 2 sata me je zvao i rekao da oni nisu uspeli ništa da urade, da će i dalje tražiti. U međuvremenu sam opet bio na garderobi, čovek isto traži burmu, žena traži 2.800 dinara od majke. Druga žena je došla tražeći telefon svoje majke. Tamo stalno nešto nestaje – ističe Ivica.

Priča da ljudi neprestano dolaze i traže nešto a da su zapisnici obični beli papiri:

– Ko zna koliko zapisnika o nestalim stvarima imaju. Samo je problem što je taj zapisnik na običnom papiru bez pečata, bez potpisa. Nema ništa, ne piše da je neko to prihvatio, primio. Oni bukvalno mogu da uzmu taj papir i da ga bace. Nemaš nikakav dokaz da si dao nekom nešto i kome da se žališ? Jedino sa kim možeš razgovarati je pravnik. Bolnica nema imejl adresu na koju se može poslati mejl – objašnjava Milojević.

Ivica pretpostavlja da je njegovoj supruzi rađen skener pluća pa je tada morala da skine prstenje.

– Tada sve metalno mora da se skine. Pravnik zna ko je radio tu smenu, dao mi je broj telefona ako treba neka informacija. Ali meni ne znači ništa ko je radio, a i tamo se doktori uvek menjaju. Ja niti imam zakonski osnov i pravo da nekog jurim, tražim ili bilo šta. Da ih čak i tužim pa da dobijem neku materijalnu vrednost, to mi ne znači ništa i ne treba mi. Meni treba nazad moje, odnosno prstenje moje supruge – opisuje on.

Kako navodi, budući da se prstenje nije našlo sa odeljenja u garderobi, nestanak burme i vereničkog prstena prijavio je i policiji:

– Tu mi je isto rekao čovek: ‘Nisi prvi, non stop tamo nešto nestaje. Ta bolnica u Batajnici uopšte ne preduzima ništa po pitanju nestanka stvari.’ Iskreno, meni dva prstena, da bude jasno, materijalno ne znače ništa. Meni znači jer su moju burmu ukrali, želeo sam da mi od supruge to ostane. To je ono što meni znači – priča Milojević.

On dodaje da je svestan da su šanse da burmu i verenički prsten svoje pokojne supruge Marijane dobije vrlo male.

– Kada sam gledao reverse, nigde nisam video da ima upisano nešto poput burme, nakita, novca i slično. Uopšte ne donose sa odeljenja. To je čist kriminal. Jer, tamo ne premine jedan čovek nego dosta ljudi, nažalost, takva je kovid bolnica. Ali mislim da ne trebaju i oni psihički da ubijaju druge ljude na takav način – naglašava Ivica.

Milojević se nada da će bar drugi ljudi koji dođu dobiti ono što im znači i za njih predstavlja neprocenjivu vrednost, te da neće prolaziti kroz ono što on prolazi jer to nikom ne želi.

– Stvari su pobacane u hodniku. Svako uzima šta hoće. Bukvalno su nabacane kese i ideš tražiš stvari svog preminulog za koga si došao da uzmeš stvari. To je malo divlje, ne malo, nego mnogo. Bolnica nije juče otvorena pa da nisu mogli da se uhodaju ili šta već, ali eto. Videćemo, pravniku i policiji je predato, pa čekam odgovor, još uvek. Ako ga uopšte dobijem, normalno – zaključuje Ivica za naš portal.

Supruga Dejana Tomaševića u bolnoj ispovesti o opakoj bolesti: Možda neću biti živa kad sin pođe u školu

OGLAS

468 Shares
468 Shares
Share via
Copy link