Posle 13 godina vozdigao se Koštunica, pričaće o politici u Srbiji kad za to dođe vreme

Posle punih trinaest godina svojevrsne medijske samoizolacije, bivši predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Koštunica pojavio se danas u javnosti, i to u društvu nekadašnjeg bliskog saradnika Zorana Đinđića, i bivšeg potpredsednika Demokratske stranke Slobodana Gavrilovića.

U izjavi za 24sedam Vojilsav Koštunica je rekao da će o političkom životu Srbije da govori kad za to dođe vreme, a da u ovom trenutku može samo da polemiše o “Ratnom dnevniku” Radomira Milaćevića, na čijoj je promociji u Medija centru i govorio.

Na momente, dok je izlagao i iznosio svoje impresije o Milaćevićevom učešću u Velikom ratu, izgledalo je kao da Koštunica govori o Srbiji u godinama kad se na strani demokratske opozicije borio protiv vlasti Slobodana Miloševića, ali i onim kad je bio na vlasti, i onim posle izgubljenih izbora.

-Drekavci i profesionalne patriote, koji su malo ili nimalo osetili ratne strahote opevaće i u šarenim bojama i predstaviti najsramnija dela ljudskog roda. Neće se dugo čekati, pa će se mase početi oduševljavati onim čega bi trebalo da se užasavaju – zapisao je Milaćević, a Koštunica apostrofirao kao jedan od najzanimljivijih delova obimnog štiva.

Konstatovao je da u “Dnevniku” katkad, ima i grubih preterivanja i ocena pojedinih ličnosti, ali ih je govornik opravdao kao posledicu “ne samo rata, nego i stanja u samoj piščevoj duši.“

Naveo je da su se na spisku onih koje je Milaćević nebiranim rečima ocrnio, našli i prestolonaslednik Karađorđević, vojvoda Bojović…

-Povodom smrti vojvode Putnika maja 1917. zapisaće da je umro predstavnik vojničke kaste, koji je svojim poslušnim i pravolinijskim ponašanjem stvorio od Srbije jednu veliku kasarnu – izdvojio je Koštunica kao zanimljivost iz knjige.

Na kraju je rekao da ga je najviše potresla kasnija sudbina srpskog borca Milaćevića, ranjenog sedam puta, kasnije uglednog beogradskog advokata koji je stvorio zavidno imanje, a bez čega je ostao dolaskom komunista na vlast.

Iako je u vreme Velikog rata, uspeo da za mesec dana, u vojničkom rovu, prevede na srpski jezik jednu od knjiga Gistava Lebona, u Titovoj Jugoslaviji Radomir Milaćević mogao je da radi samo kao sudski pripravnik u Aleksincu, živeći u napuštenom delu železničke stanice.

– Razmišljao sam koliko je takvih sudbina, kao što je Milaćevićeva, koliko je takvih sudbina ostalo u usmenim kazivanjima i vremenom su prepuštene zaboravu – završio je Koštunica.

Treba napomenuti da je DOS, kada je došao na vlast, kome je pripadao i Koštunica, obećao vraćanje oduzete imovine, ali mnogi naslednici do danas nisu uspeli da vrate ono što je komunistička vlast oduzela njihovim precima.