BBC

Korona virus: Pandemije je jeftinije sprečiti nego lečiti, naučnici kažu da jedemo manje mesa

Masks on sale in a shop window, France

EPA

Svetu je potreban novi pristup sprečavanju budućih pandemija koje mogu da ubiju dodatne milione ljudi, tvrdi se u izveštaju Međuvladine platforme naučne politike za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES).

U njemu se navodi da kontakt između ljudi, divljih životinja i domaće stoke mora da se zauzda kako bi se smanjio rizik od prelaska bakterija i virusa sa životinja na ljude.

Ljudima koji žive blizu životinja i u oblastima visokog rizika mora da se pruža redovna zdravstvena zaštita.

To će pomoći da se zaustavi izbijanje epidemija bolesti pre nego što one dobiju priliku da se još više rašire.

Potrebni su zajednički pristupi, kaže se u izveštaju, da bi prevencija pandemije postala uobičajena širom sveta.

Bilo bi stotinama puta jeftinije sprečiti epidemije nego trpeti njihove mračne posledice, tvrde autori.

Izveštaj poziva ljude da prestanu da zadiru u divlje teritorije i da jedu manje mesa, zato što mesna industrija podstiče kontakt između ljudi i novih patogena.

U izveštaju se naglašava da vlade moraju da sarađuju kako bi izbegle buduće pandemije i moraju brzo da zauzdavaju epidemije.

On upozorava da će, bez koordinisanog globalnog plana, još više ljudi umreti u budućim pandemijama koje će biti opasnije od Kovida-19.


Dokument je sastavila organizacija koju su osnovale Ujedinjene nacije, poznata kao IPBES (Međuvladina platforma naučne politike za biodiverzitet i ekosistemske usluge).

Zaduženje joj je da zaštiti svet prirode u korist ljudi.

U izveštaju se ističe da bi aktuelna pandemija do sledećeg leta mogla da košta svetsku ekonomiju 16 biliona dolara.

Ali preventivne mere – kao što su zabrana trgovine divljim životinjama – koštale bi između 22 milijarde i 31 milijardu dolara godišnje.

To je velika suma, ali samo delić ukupnih troškova izlaženja na kraj sa pandemijom kao što je Kovid-19.

Bats migrating in Zambia

Getty Images
Veliki broj ljudskih bolesti potiče od slepih miševa, ali naučnici kažu da ih ne treba kriviti zbog toga

Autori tvrde da se rizik od pandemija rapidno povećava, sa više od pet novih bolesti koje se pojavljuju svake godine.

U izveštaju se upozorava da je 70 odsto novih bolesti kao što su ebola i zika, i gotovo svi poznati patogeni sa pandemijskim potencijalom, kao što su influenca, HIV i novi korona virus, potekli od životinja.

Ove bolesti se „prelivaju” – preskaču s jedne vrste na drugu – u kontaktu među divljim životinjama, domaćom stokom i ljudima.

U izveštaju se procenjuje da sisari i ptice u sebi nose više od milion neotkrivenih virusa.

Preporučuje se:

  • osnivanje ekspertskog panela za sprečavanje pandemije, po uzoru na svetski panel za klimatske promene
  • međunarodni sporazum za rad na pripremljenosti, unapređenju prevencije i kontroli epidemija
  • zajedničke standarde procene projekata korišćenja velikih zemljišta koji bi mogli da izlože ljude životinjskim virusima

„Pandemije postaju sve češće. Bez preventivnih strategija, javljaće se češće, širiti brže, ubijati više ljudi i uticati na globalnu ekonomiju sa težim posledicama”, piše u izveštaju.

U njemu se kritikuju aktuelne strategije koje se oslanjaju na reakciju na bolesti novim vakcinama nakon što se te bolesti pojave.


Pogledajte video: Kako Kovid-19 utiče na telo

Kako Kovid-19 utiče na telo
The British Broadcasting Corporation

„Kovid-19 pokazuje da je to spor i neizvestan put, jer ljudi plaćaju sve veću cenu – u izgubljenim životima, preležanim bolestima, ekonomskom kolapsu, izgubljenim radnim mestima”, navode autori.

Oni imenuju plodno tle za pandemije u vidu ekspanzije poljoprivrede, trgovine divljim životinjama, jedenja divljih životinja i globalnih putovanja.

Preporuka da se smanji unos uzgojenog i divljeg mesa – naročito ako potiče iz žarišta bolesti – mogla bi da naiđe na otpor zemalja kao što je Brazil.

Stočarstvo i proizvodnja životinjske hrane značajno doprinose ekonomiji ove južnoameričke zemlje.

An aerial view shows a deforested plot of the Amazon near Porto Velho on 17 September 2019

Reuters
Uništavanje staništa ubrzava prelazak bolesti sa životinja na ljude

Ali drugi izveštaji ističu da bi jedenje manje mesa isto tako zaštitilo divlje životinje, unapredilo zdravlje ljudi i dovelo do uspeha u borbi protiv klimatskih promena.

Autori tvrde da zagrevanje klime utiče na pojavu bolesti, navevši kao primer encefalitis koji potiče od krpelja.

Oni kažu da je velika verovatnoća da će klimatske promene povećati budući rizik od bolesti terajući ljude, divlje životinje i patogene u pokret na načine koji će dovesti do novih kontakata među vrstama.

Profesor Metju Bejlis sa Univerziteta u Liverpulu, koji nije učestvovao u radu na ovom novom izveštaju, rekao je za BBC Njuz: „Usporavanje degradacije prirodnog zemljišta predstavljaće jednak izazov za političare i javnost kao i sprečavanje klimatskih promena.”

„Ali ogromna ljudska, društvena i ekonomska cena pandemije Kovida-19 predstavlja ubedljiv argument za globalno delanje. Veliki bonus je što ta akcija može da doprinese i rešavanju klimatskih promena (očuvanjem prirodnog zemljišta).”

Neke brojke iz ovog izveštaja nesumnjivo će biti dovedene u pitanje.

Vodeći autor, Piter Dasak, rekao je za BBC da su svi proračuni urađeni na osnovu objavljenih naučnih studija.

„Naravno, teško je predvideti ono što je nepoznato i prave brojke bi mogle da budu više ili niže.

„Ali je veoma, veoma očigledno da su troškovi prevencije nekoliko reda veličina niži od troškova velike pandemije”, rekao je on.

Profesorka Kejt Džons sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), koja nije radila na dokumentu, kaže: „Ti troškovi su pomalo spekulativni, očigledno.”

„Ali okvirno deluju tačno, naročito kad se uzme u obzir koliko aktuelna pandemija košta – a ova je još prilično blaga, imajući u vidu raspon mogućnosti kod ovakvog tipa bolesti.”


Pogledajte video: Da li korona virus utiče i na klimatske promene?

Deluje kao da je svet usporio zbog korona virusa, ali klimatske promene nisu stale.
The British Broadcasting Corporation

Koliko god ubedljive ove brojke bile, odluke o pandemijama će donositi globalna politika.

Li Hana, iz zelene grupe „Međunarodna konzervacija”, rekla je za BBC Njuz: „Izazov nije šta uraditi, mi znamo šta treba da se uradi – da se smanji krčenje šuma i ponovo uspostavi zdrav odnos između ljudi i šuma.”

„Pitanje je da li postoji politička volja da se globalno uloži 10 milijardi dolara ili više svake godine a potom to ulaganje održi kako bi se sprečila šteta u bilionima dolara, neizrecivim gubicima i ometenosti ljudskih života.”

Pratite Rodžera na Tviteru.


korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

12 Shares
Share via
Copy link