Korona virus: Koje sve nove varijante postoje i hoće li vakcine raditi na njima

Pojavljuju se nove varijante korona virusa koje su zaraznije od one koja je pokrenula pandemiju.

Jedna od njih, prvi put otkrivena u Velikoj Britaniji, mogla bi da postane dominantni soj na svetu, predvideo je šef britanskog programa za genetski nadzor.

Vlada zabrinutost da vakcine možda neće raditi tako dobro protiv nekih novih varijanti.

Koje su nove varijante?

U opticaju je više hiljada različitih verzija iliti varijanti Kovida.

Stručnjaci su zabrinuti zbog nekoliko njih:

Britanska varijanta ili Kent sada je dominantan soj u najvećem delu Velike Britanije, koji se proširio na više od 50 država i čini se da i dalje mutira. Velika Britanija pojačava testiranja kako bi pronašla slučajeve i zaustavila njihovo širenje
Južnoafrička varijanta pronađena u još najmanje 20 drugih država, uključujući Veliku Britaniju
Varijanta iz Brazila

Nije neočekivano da se pojave nove varijante – svi virusi mutiraju dok prave kopije samih sebe, šire se i napreduju.

Većina tih razlika je beznačajna.

Neke čak mogu da budu štetne po opstanak samog virusa.

Ali neke mogu da ga učine zaraznijim ili opasnijim.

Kako će korona virus mutirati i da li će vakcine funkcionisati u slučaju novih sojeva?

Jesu li nove varijante opasnije?

Nema dokaza da bilo koja od njih izaziva teže oblike bolesti kod većine ljudi koji se zaraze.

Kao i kod prvobitne verzije, rizik je najveća kod ljudi koji su stariji ili imaju izražena hronična zdravstvena stanja.

U slučaju Britanske varijante postoji izvesno istraživanje koje ukazuje da bi ona mogla da bude povezana sa 30 odsto većim rizikom od smrti.

Dokazi, međutim, nisu čvrsti i podaci su još nepouzdani.

Mere kao što su pranje ruku, održavanje distance od drugih ljudi i nošenje maski i dalje će pomoći da se spreči infekcija.

Zbog toga što se čini da se nove varijante lakše šire veoma je važno dodatno biti na oprezu.

Šta se dešava sa virusom?

Varijante iz Velike Britanije, Južne Afrike i Brazila mogle bi da budu mnogo zaraznije ili lakše za širenje.

Sve tri su doživele promene u šiljastom proteinu – delu virusa koji napada ljudske ćelije.

Kao posledica toga, čini se da su one uspešnije u zaražavanju ćelija i širenju.

Stručnjaci smatraju da se Britanski soj iliti „Kent“ pojavio u septembru i da bi mogao da bude i do 70 odsto zarazniji ili lakši za prenošenje.

Poslednje istraživanje Javnog zdravlja Engleske procenjuje tu mogućnost na između 30 i 50 odsto.

Južnoafrička varijanta se pojavila u oktobru i sadrži moguće važnije promene u proteinskom šiljku.

Stručnjaci su nedavno pronašli mali broj slučajeva Britanske varijante koja takođe sadrži ove zabrinjavajuće promene.

Ona podrazumeva ključnu mutaciju – po imenu E484K – koja bi mogla da pomogne virusu da izbegne delove imunog sistema po imenu antitela.

Brazilska varijanta pojavila se u julu i takođe ima ovu E484K mutaciju.

Hoće li vakcine i dalje funkcionisati?

Postojeće vakcine pravljene su na osnovu ranijih verzija korona virusa, ali naučnici veruju da bi trebalo i dalje da funkcionišu protiv novih, mada možda ne toliko dobro.

Rani rezultati sugerišu da je Fajzerova vakcina štiti protiv novih varijanti, ali neznatno manje efikasno.

Podaci o dve nove vakcine protiv korona virusa koje bi uskoro trebalo da budu odobrene – jedna iz Novavaksa, druga iz Jansena – čini se da takođe pružaju izvesnu zaštitu.

Podaci tima za vakcinu Oksforda-Astrazeneke ukazuju da ona štiti podjednako dobro protiv nove Britanske varijante.

Pruža manju zaštitu protiv Južnoafričke varijante – mada bi i dalje trebalo da štiti od težih oblika bolesti.

Rani rezultati Moderne sugerišu da je njena vakcina efikasna protiv Južnoafričke varijante, mada imuna reakcija možda nije toliko snažna ili dugotrajna.

U budućnosti bi mogle da se pojave varijante koje su još različitije.

Čak i najgorem mogućem slučaju, vakcine mogu da se prerade ili doteraju tako da preciznije gađaju određeni soj – i to u roku od nekoliko nedelja ili meseci, ukoliko se ukaže potreba, kažu eksperti.

Kao i u slučaju gripa, kada se nova injekcija daje svake godine kako bi se pokrila bilo kakva promena u virusima gripa koji su u opticaju, nešto slično moglo bi da se desi i sa korona virusom.