BBC

Korona virus i Azija: Rebus oko porekla kovida podstiče ljude da i dalje jedu divlje životinje

Civet cats sold in a market in Khammouane province of Lao PDR

WWF Greater Mekong
Zagovornici prava divljih životinja kažu da mnogi ljudi u jugoistočnoj Aziji više ne govore o rizicima od dobijanja bolesti od konzumiranja divljih životinja

Nerešeno pitanje porekla Kovida-19 moglo bi da bude uzrok povratka korišćenja divljih životinja u ishrani na pijacama jugoistočne Azije, rekli su za BBC zagovornici konzervacije i istražitelji.

Tradicionalisti navikli na meso divljih životinja u ishrani više se ne ustručavaju kao neposredno posle izbijanja pandemije 2019. godine, kažu stručnjaci.

„Viđamo da ljubi zaboravljaju tu moguću vezu sa divljim životinjama, više ne govore o tome, te smo veoma zabrinuti”, kaže Džedsada Tavikan, direktor regionalnog programa borbe protiv trgovine divljim životinjama pri Svetskoj fondaciji za prirodu u Jugoistočnoj Aziji.

„S jedne strane, strah od zaražavanja virusom prilikom konzumiranja divljih životinja koji smo viđali prošle godine više ne postoji, a s druge strane viđamo da su pijace koje prodaju divlje životinje nastavile rad i tokom pandemije.”

Stručnjaci iz Trafika, međunarodne organizacije koja istražuje ilegalnu trgovinu divljim životinjama, zastupaju sličan stav.

„Zbog izostajanja zaključaka zasnovanih na dokazima o poreklu pandemije, čini se da se ljudi više ne brinu oko konzumiranja divljih životinja”, kaže Bui Tui Nga iz Trafika u Vijetnamu.

A veterinarian helps a newly rescued leopard cub to sun bathe in Cuc Phuong National Park of Vietnam.

Getty Images
Mladunci tigra i leoparda nedavno su spašeni sa ilegalnih farmi u različitim provincijama u Vijetnamu

Nije bilo anketa niti studija o ponašanju potrošača u vezi sa nejasnim stanjem o poreklu Kovida-19.

Američke obaveštajne službe navodno su podeljene oko toga da li je virus posledica prirodnog prelaska sa životinje na čoveka ili je bio rezultat laboratorijskog incidenta.

Mnogi naučnici veruju da je potrebno više godina istraživanja da bi se stiglo do definitivnog zaključka.

Za to vreme, aktivisti i istražitelji kažu da postoje dokazi da je nabavka proizvoda od divljih životinja, između ostalih ilegalne, nastavljena čak i tokom pandemije.

„Devetog septembra, malezijske vlasti zaplenile su 50 rogova nosoroga i delova roga iz vozila blizu međunarodnog aerodroma u Kuala Lumpuru, i uhapsile dva čoveka, što je najveća zaplena rogova nosoroga još od 2018. godine”, objavio je Trafik u svom saopštenju.

„Iako nije bilo studija o konzumaciji, trafiking proizvoda od divljih životinja nije se zaustavio bez obzira na pandemiju”, kaže Elizabet Džon, viša službenica za komunikacije pri Trafiku u Jugoistočnoj Aziji.

Popusti na proizvode od divljih životinja

Stručnjaci tvrde da se zalihe proizvoda od divljih životinja, i legalnih i ilegalnih, gomilaju zbog carinskih mera u vezi sa kovidom između granica zemalja sa tim tržištem, kao što su Kina, Vijetnam i Laos.

Ove zemlje su bile žarište ilegalne trgovine divljim životinjama mnogo godina unazad.

A giant flying squirrel being sold in the market of Khammoune province of Lao PDR Iin July

WWF Greater Mekong
Skoro 80.000 ilegalnih delova i proizvoda divljih životinja bilo je spremno za prodaju u pet zemalja donjeg Mekonga u poslednje dve godine

„U očajničkoj želji da se reše viška sopstvenih zaliha, neki trgovci bili su spremni da ponude popuste na ilegalne proizvode”, kaže Komisija za pravdu za divlje životinje (VJC), međunarodna nevladina organizacija koja se bori protiv transnacionalnog kriminala u vezi sa divljim životinjama, u izveštaju objavljenom 2020. godine.

Njeni istražitelji kažu da je gomilanje zaliha nastavljeno i ove godine zbog prekograničnih zabrana između zemalja u regionu Jugoistočne Azije.

„Cene ponovo padaju zato što trafikanti ne žele da čuvaju ogromne količine proizvoda koje sa sobom nose rizik od otkrivanja i često mnogo veće kazne”, kaže Sara Stoner, viša istražiteljka VJC-a.

Organizacija kaže da su njeni podaci doveli do toga da vlasti u Nigeriji prošlog jula zaplene više od 7.000 kilograma krljušti pangolina i skoro 900 kila slonovače koji su se izvozili iz Lagosa u Jugoistočnu Aziju.

Prema izveštaju Trafika objavljenom ove godine, blizu 78.000 ilegalnih delova i proizvoda divljih životinja namenjenih za prodaju pronađeni su u više od 1.000 radnji u gradovima u pet zemalja donjeg regiona Mekonga, Kambodži, Laosu, Vijetnamu, Mjanmaru i Tajlandu, tokom čitave 2019. i 2020. godine.

„Pronađeni su delovi i proizvodi širokog dijapazona vrsta… među kojima i medvedi, velike mačke, kljunorošci, pangolini, nosorozi i serovi, ali najviše je bilo slonovače.”

Nezakonita trgovina tigrovima u Vijetnamu

Tigers being transported after being seized in Nghe An province of Vietnam

Vietnam Police
Vijetnamske vlasti zaplenile su prošlog avgusta 17 tigrova sa ilegalne farme u provinciji Nge An u Vijetnamu

Policija u Vijetnamu je prošlog meseca zaplenila 17 tigrova koji su nezakonito držani u stambenom podrumu u pokrajini Nge An.

Nekoliko dana pre toga, policija je pronašla sedam mladunčadi tigra kad je zaustavila vozilo u istoj pokrajini koje je došlo iz pokrajine Ha Tin.

Aktivisti za zaštitu divljih životinja u Vijetnamu kažu da je to dokaz da se trgovina divljim životinjama nastavila čak i tokom pandemije.

Oni strahuju da bi ove skorašnje zaplene mogle da podstaknu trgovce ilegalnim divljim životinjama da ubiju tigrove ili druge divlje životinje kao što su medvedi koje inače drže u zatočeništvu, da ih pohrane u frižidere kako bi izbegli hvatanje i potom pokušaju da ih prodaju unutar zemlje.

„Pre pandemije obično su krijumčarili žive životinje iz zemlje, a sada to ne mogu zbog graničnih mera, tako da će definitivno pokušati da udovolje kupcima u zemlji”, kaže Ngujen Van Tai, direktor Spasite divlje životinje Vijetnama, neprofitne organizacije koja radi na polju borbe protiv ilegalne trgovine divljim životinjama.

„I u svemu ovome, konfuzija oko porekla Kovida-19 nije pomogla.

„Oni koji žele da konzumiraju takve proizvode sada se manje brinu zbog divljih životinja kao rizika od prenošenja virusa.”

Krijumčarena mladunčad tigrova na Tajlandu

Thai authorities taking DNA sample from a tiger in a tiger park in Thailand last March

Department of National Parks, Thailand
Tajlandske vlasti prošlog avgusta otkrile su da su dva mladunca tigra prokrijumčarena na farmu tigrova

U martu, vlasti na Tajlandu sprovele su testove DNK u parku i farmi za tigrove Mukda i otkrili da dva mladunčeta nisu rođena u tamošnjem zatočeništvu.

Upravnik ovih parkova tvrdio je da su odrasle tigrice rodile mladunčad u zatočeništvu.

DNK testovi dokazali su da su tigrići prokrijumčareni odnekud sa strane.

„U ovim parkovima ima oko 1.500 tigrova.

„Njihov izvor prihoda bili su milioni kineskih turista koji ih sada ne posećuju zbog pandemije”, kaže Tavikan.

„Pravi razlog za zabrinutost sada je da li će ovi tigrovi završiti u rukama ilegalnih trgovaca koji će ih ubiti i preprodati, naročito kad potencijalne mušterije zaboravljaju moguću vezu između pandemije i proizvoda od divljih životinja.”

Monitor lizards being sold in Attepeu province of Lao PDR

WWF Greater Mekong
Stručnjaci kažu da su zemlje poput Kine i Vijetnama zabranile mnoge životinje za ishranu posle izbijanja pandemije, ali sprovođenje zakona ostalo je veliki izazov

Zabrana za proizvode od divljih životinja

Otkako je izbila pandemija, i Kina i Vijetnam uveli su zabranu na prehrambene proizvode koji su potekli od nekoliko zemaljskih divljih životinja, dok je njihova upotreba u tradicionalnoj medicini i ukrasima bila dozvoljena.

Isprva, dok se naširoko mislilo da je Kovid-19 najverovatnije potekao sa pijace morske hrane u Vuhanu, ankete u Kini pokazale su da je većina ljudi bila spremna da se odrekne divljih životinja kao hrane.

„O toj mogućoj vezi virusa sa divljim životinjama više se ne govori, jer javnost u Kini veruje vladinoj zvaničnoj verziji da Kovid nije potekao iz Kine”, kaže Pei Su, direktor EktAzije, međunarodne nevladine organizacije koja radi na održivosti, sa Kinom kao jednom od fokus zemalja.

„Zbog zabrane, konzumiranje divljih životinja možda neće nadmašiti nivoe pre pandemije, ali imajući u vidu veličinu Kine i ograničeni broj pripadnika reda i zakona zaduženih za kontrolu divljih životinja, u mnogim delovima zemlje i dalje se trguje i legalnim i ilegalnim divljim životinjama.”


Pogledajte video o slepoj mišici Slavki

Životinje i Srbija: Koje su tri najčešće zablude o slepim miševima i zašto nisu tačne
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News na srpskom

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link