Komšija vam istovremeno može zadržati vrata, ali i zalupiti ih pred vašim nosom. Može pobeći liftom, ili vas uljudno sačekati… Komšija vam može sačuvati mesto za parking ili iz revolta podići brisače, jer ste zauzeli “njegovo” mesto. Komšija može na zidu zgrade nacrtati taj odvratni kukasti krst, a može ga i samoinicijativno obrisati.
Komšija može da vodi računa o ulazu, ali i da odluči da ne plaća održavanje lifta, jer živi na prvom spratu i, realno, nikada se ne vozi liftom.
Komšiluci su jedinstveni ekosistemi, a komšije specifična vrsta koja u njima obitava.
Koliko mogu da vam ulepšaju boravak u zgradi, isto tako mogu da vam zakomplikuju život do nezamislivih razmera.
A kako BBC na srpskom nezvanično saznaje – najbolje komšije u Srbiji žive na adresi Bulevar despota Stefana 68B u Beogradu.
Bulevar despota Stefona 68B, adresa koja preti da u senku baci u čuvenu Topolsku 18, ima svoju Fejsbuk stranicu i vebsajt, nešto što većina stambenih objekata nema.
Ali šta pored sjajne internet promocije izdvaja ovu zgradu?
„Mi smo zgrada koja ima dušu”, kaže za BBC Biljana Vukosavljević, upravnica Stambene zajednice Bulevar despota Stefana 68B.
„Komšije uživaju u lepo sređenom prostoru, imaju odgovornost prema zajedničkoj imovini i vole da se hvale kod svojih gostiju da žive u jednom od najlepše sređenih ulaza u Beogradu”, dodaje ona.
Stanari na ovoj adresi tokom lepog vremena mogu da uživaju u bioskopu na krovu, a tokom cele godine u biblioteci sa više od 1200 naslova.
Organizovali su i izbor za najlepšeg kućnog ljubimca, akciju „naš komšija Deda mraz” kao i „Pet minuta za zdravlje”, tokom koje su stanari mogli da izmere pritisak, nivo šećera u krvi i dobiju savet od nutricioniste.
I samo jednim skrolom po Fejsbuk stranici, možete da vidite čestitke za praznike, rođenje deteta ili promociju rada stanara, poput izložbe slika.
„Zgradu ne čine samo zidovi, liftovi, cevi…zgradu prvenstveno čine ljudi. A mi u našoj zgradi imamo 156 stanova i više od 400 stanara što je naš najveći potencijal”, kaže Vukosavljević.
Kako je sve počelo?
Nesrećom.
Pre nekoliko godina je izbio požar i jedan stan je bio totalno uništen, a nekoliko stanova je pretrpelo štetu od vatre ili vode kojom su vatrogasci gasili požar.
U zgradi tada nije bilo protivpožarnih aparata niti creva za gašenje požara. Hidrantna mreža je takođe bila van funkcije.
„Dogovorili smo se da treba ozbiljno da počnemo da brinemo o svojoj zgradi, jer je bezbednost ljudi najvažnija”, priča Vukosavljević.
Stanari ulaza su u poslednjih sedam godina sredili sve što su mogli – fasada i krov su popravljeni, kao i ventilacija. Obnovljena je protivpožarna oprema, ugrađena su dva nova lifta i okrečeno je nekoliko puta.
Bulevar despota Stefana 68B proglašen je „najlepše sređenim ulazom u Beogradu”.
Ali bilo bi šteta zaustaviti se tu.
„Kao upravnica zgrade verovala sam da energiju i potencijal koji sam probudila kod svojih komšija mogu da usmerim i na druge aktivnosti, i tako je krenula divna priča o našim humanitarnim akcijama”.
Humanitarni komšiluk
„U vreme kada su mnoge moralne vrednosti na ispitu, verujem da našim primerom pokazujemo da su humanost i dobročinstvo kategorije koje su neprolazne”, kaže Biljana Vukosavljević dok priča o akcijama koje njihov ulaz sprovodi.
Pored boljih uslova za život u zgradi, stanari Bulevara despota Stefana 68B dobar rad proširili su i van sopstvenih domova.
„Svake godine organizujemo po jednu humanitarnu akciju i navešću samo nekoliko: kupovina TV za decu obolelu od raka koja se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju, kupili smo dva klima uređaja koje smo poklonili porodilištu na Zvezdari koje su ugradili u operacionu salu.”
Nagradu koju su dobili za najlepše sređeni ulaz u Beogradu poklonili su Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska.
Ulaznica za predstavu koju su organizovali u dvorištu zgrade bila je simbolična – dokaz o SMS poruci poslatoj udruženju NURDOR za pomoć deci oboleloj od raka.
Bulevar despota Stefana 68B: Nekad i sad
Ružica Tubić živi na ovoj adresi otkako je zgrada sagrađena – 1982. godine.
Ona stanje zgrade u poslednjim godinama pre procesa renoviranja opisuje kao „tužno”.
„Stanari nisu imali ambicije da poprave nešto. Mislili su da je stan njihov, a ulaz i hodnici ne”, kaže Tubić za BBC.
Međutim, dobrim izborom tadašnje predsednice skupštine stanara, a sada upravnice, kaže da su se stvari promenile.
„Imala je dobar tim i shvatili smo da je mnogo lepše ući u lepu zgradu, To su primetili i drugi stanari i počeli drugačije da razmišljaju.”
Kako kaže, sada svi stanari vode računa o zgradi.
„Prvo počisti sopstveno dvorište” u praksi
Vukosavljević kaže da ljudi moraju da shvate da „naše vlasništvo nisu samo naši stanovi nego i sve ono što se nalazi u našoj zgradi”.
„I kao što nam niko drugi neće zameniti sijalicu u stanu, ako sami ne pozovemo majstora, isto tako je i sa zgradom.”
„I nije dobro da krivimo bilo koga za to što su nam zgrade nesređene, sami smo odgovorni. Morate da imate inicijativu”, dodaje ona.
Ovaj ulaz je netipičan primer jer je kod njih „naplata troškova za održavanje zgrade skoro sto odsto”.
„Ljudi su spremni da učestvuju u uređenju zajedničkog prostora ako vam veruju i ako vide rezultate rada”, dodaje.
Svojim radom, stanari Despota Stefana 68B postali su uzor drugim komšijama.
„Pomogli smo da se u našem komšiluku sredi nekoliko ulaza, jer je činjenica da svi vole da žive u pristojnom okruženju.”
Komšiluk kao porodica
Na ovoj adresi živi više od 400 ljudi, a stanarka Ružica Tubić kaže da su sada „svi kao jedna velika porodica”.
„Pomažemo jedni druga. Nema onog sistema ‘neću platiti troškove, ja to ne koristim’, kao što je to u drugim zgradama.”
„Nekako smo se doveli u red.”
Stanari zgrade se često okupljaju, tokom praznika, drugih važnih datuma, zimi i leti.
A sa ukupno 17 spratova, Biljana Vukosavljević kaže da imaju „Jedan od najlepših pogleda na ceo Beograd”.
U budućnosti – još ambicioznije
Zgrada je okrečena, liftovi rade, ulaz je čist, bezbednost je na visokom nivou. Zapitate se da li išta može više da se uradi.
Međutim, očigledno može.
„U narednom periodu planiramo da obezbedimo donatora kako bismo napravili Zeleni krov i na taj način probudili svest svojih komšija o važnosti zaštite životne sredine”, kaže Vukosavljević.
Svaki stanar će dobiti i platnenu torbu sa logoom zgrade, kako bi se smanjila upotreba plastičnih kesa.
„Promovisaćemo i načine na koje svaki stan može da doprinese održivom razvoju.”
U planu su i, sada već redovne, humanitarne organizacije.
Od ovih stanara, ostale komšije mogu da nauče mnogo.
„Ako bi većina komšija iz drugih zgrada uspela da uradi bar deo onoga što smo mi uradili, sigurna sam da bismo živeli u lepšem i humanijem gradu.”
„Mi smo dokaz da je moguće sopstvenim snagama postići mnogo”, kaže Vukosavljević.
A kako je živeti u ulazu Bulevar despota Stefana 68B?
„Naša zgrada je odavno po pristupu i brizi o zajedničkoj imovini u Evropi. Živeti u ovakvoj zgradi je prava privilegija”, zaključuje Biljana Vukosavljević.
Iako zvuči kao slogan Infostana, izgleda da je ovako nešto zaista moguće.
Na čiju ćete stranu stati – onog što crta Deda Mraza na staklu, ili onog što ga briše?
javljam se iz NISA ul.Dragise Cvetkovica br.2o i zelim da se pohvalim da smo i mi sredili nas ulaz ugledavsi se na vasu zgradu.Prvo smo se odvojili u stambenu jedinicu ,sto znaci deset spratova i dvdeset stanova da bi smo se lakse dogovarali o svemu.krenuli smo od fasade ,krecenja ulaza f,farbanje ulaznih vrata, sredjivanje vrata od strujomera , ,ciscenje podruma i krovnih prostorija.Sve to uradjeno je za kratko vreme od septembra meseca uz angazovanje mnogih stanara naseg ulaza.Mi se time ponosimo, jer smo se oslobodili dosadasnjih upravnika koji su nas lagali ,pljackali i obmanjivali i ubedjivali da je mnogo toga skupo i zahtevno a sada smo dokazali da sve moze uz dobru volju sloznih komsija.Necemo se zaustaviti na ovim radovima i idemo dalje, za sto lepsu okolinu ,dosta je bilo tuge i socijalnog izgleda, sto bi rekli mladi u svom zargonu.