„Komšija po ceo dan puši marihuanu, miris mi ulazi u stan, veš mi smrdi na travu“

Komšijske muke mogu biti raznolike. Od buke, svađe, pa do neprijatnih mirisa.

Bez obzira koliko vam se dopada stan i njegova lokacija, komšije mogu da vam pokvare život u njemu kao niko drugi.

Neki ljudi su se čak i iselili iz svojih stanova zbog nemogućih komšija, drugi razmišljaju o tome, a treći se muče i ne znaju kako da reše problem.

Često se čini da nema rešenja jer neki ljudi jednostavno ne znaju da žive u zgradama ili smatraju da treba da ćute jer nisu jedini stanari. I, naravno, ne poštuju kućni red.

Ivica (40) živi u Rijeci i muči se sa komšijom koja svakodnevno puši travu, što mu otežava disanje u sopstvenom stanu, piše Net.hr.

„Ceo sprat i moj stan se osećaju na travi“

– Život u stanu bi bio divan da nemam komšiju na spratu koji svakodnevno puši travu, do te mere da se neprijatan miris oseća na celom spratu, a uđe i u moj stan, pa ja bukvalno ne osećam svež vazduh čak ni kada otvorim prozore.

Kad izađem na balkon da okačim veš da se suši, tada je najgore. Odeća mi taj miris i ponovo mogu da je operem. Nervira me to svaki dan puši i ne mogu da se otarasim tog neprijatnog i intenzivnog mirisa od kojeg često imam osećaj da i mene radi.

Nije prijatno ni to što deca moraju da ga udišu, a mi ne možemo ništa. Vidim ga, uvek je depresivan, u ‘svom filmu’ i obično se šeta u nekim krpama.

Ne razumem ni kako ima novca da se plati ovakva količina trave. Budimo realni, to treba da se plati – ispričao je Ivica.

Unuci trče i vrište po stanu

Imao je drugačiju situaciju u svom prethodnom stanu.

– Često bi dolazili komšijini unuci i trčali po stanu, skakali, zvonilo je toliko da sam morao da kupim čepiće za uši. Onda bi vikali, vrištali, urlali, pa sam morao da reagujem. Otišao sam u njihov stan i rekao komšinica da smiri njenu unuku, na šta je ona rekla da su takvi kakvi jesu i moramo da ih prihvatimo.

Rekao sam joj da to nije normalno ponašanje i da se moja deca ponašaju bolje i ljubaznije.To jednostavno nije imalo efekta i komšija se nije ni izvinio. Srećno pa se to dešavalo samo vikendom i jednom nedeljno.

Dogovorio sam se sa porodicom da ili izađemo iz stana kada deca dođu ili da pojačamo muziku koja često nije mogla da ih nadjača – rekao je Ivica.