Kompanije koje su glavni krivci što građani Srbije dišu otrovan vazduh

Zagađenje vazduha u Srbiji potiče iz niza izvora i ne predstavlja boljku novijeg datuma. Nakon dugog, višegodišnjeg zanemarivanja, cela nacija se suočava sa ogromnim problemima velikog zagađenjem vazduha. Građani Srbije se naročito ove i nekoliko godina unazad suočavaju sa ekstremnim zagađenjem vazduha.

Izloženost zagađenju vazduha može izazvati širok spektar negativnih zdravstvenih efekata, najviše utičući na respiratorni i kardiovaskularni sistem. Ovi efekti mogu varirati od kratkotrajne iritacije pa sve do doprinosa prevremenoj smrti.

Iako se kao krivci za ovo stanje najčešće navode termoelektrane državne Elektroprivrede Srbije (EPS) ili gradske toplane, uvidom u vebsajt i aplikaciju xEco Odžaci može se veoma lako zaključiti da osim energetskih postrojenja koja caruju na listama emitera štetnih supstanci, jedinjena i stotine industrijskih postrojenja širom zemlje takođe doprinose da građani Srbije dišu težak i zagađen vazduh.

Većina kompanija u čijem vlasništvu se nalaze postrojenja provlači se ispod radara javnosti kada je reč o zagađenju. Mnoge od njih ulažu ozbiljan novac u marketing, sponzorstva ili programe tzv. društvene odgovornosti, ali surova realnost neretko ekstremnog zagađenja opominje i njih da nema tog programa koji može da opere zagađenje koje emituju, kao ni štetu po ljudsko zdravlje u sredinama u kojima posluju.

Samo 2017. godine 6.600 preuranjenih smrti

Liste zagađivača razvrstane po izvorima zagađenja pokazuju da su i firme, koje se u javnosti skoro uopšte ne spominju kao zagađivači, veliki emiteri, između ostalog, suspendovanih čestica PM10, azotnih i sumpornih oksida i teških metala koji su veoma štetni po ljudsko zdravlje.

Podaci sajta i aplikacije xEco Odžak o zagađivačima nas teraju da se zapitamo kolika je šteta koju zbog industrijskog zagađenja vazduha trpi celo društvo, a da bismo stekli bližu sliku o mogućim razmerama štete mogu nam pomoći dva podatka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha je 2017. godine bilo odgovorno za oko 6.600 preuranjenih smrti u Srbiji, što preračunato u novac čini trećinu BDP-a ili oko 14 milijardi evra zemlje, dok je Evropska agencija za životnu sredinu procenila da su troškovi zagađenja vazduha u EU u 2017. iznosili od 277 do 433 milijardi evra.

U Srbiji ne postoje zvanične procene finansijske štete usled zagađenja, što ne čudi s obzirom da donosioci odluka često negiraju ili relativizuju temu zagađenja.

Firme i vlasnici lažni pobornici održivog razvoja

Mnoge uspešne firme i poznati brendovi vode veoma malo računa o zagađenju vazduha. Liste zagađivača pokazuju da mnoge uspešne firme, takođe i vlasnici brojnih brendova, koji žele da se predstave kao pobornici održivog razvoja, da im je stalo i da brinu i o prirodi i o ljudima (čitamo kupcima), u praksi vode veoma malo računa o zagađenju vazduha. I to u vremenu kada je tema kvaliteta vazduha i ekstremnog zagađenja postala nažalost dnevna i broj jedan u zaštiti životne sredine.

Možemo se nadati da bi objavljivanje ovih podataka, odnosno simulacija emisija štetnih supstanci i jedinjenja na osnovu dostavljenih podataka u prethodne četiri godine, mogla ipak da ih podstakne da urade nešto konkretno i smanje uticaj na zdravlje ljudi, pre svega u mestima u kojima se nalaze njihove fabrike.

Nekoliko stotina pogona nisu pojedinačno veliki zagađivači na nivou cele zemlje, ali jesu za mesta u kojima posluju

Emisije bez kontrole

Veoma je važno reći da ovih nekoliko stotina fabrika nisu pojedinačno veliki izvori zagađujućih materija na nivou Srbije, kada se uporede sa termoelektrana EPS-a, na primer, ali za najbliže okruženje i te kako jesu. Poražavajuće je da, u suštini, sva ova postrojenja mogu da emituju zagađujuće materije u neograničenim količinama jer skoro da ih niko ozbiljno ne kontroliše.

Kontrola bi trebalo da se sprovede primenom Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, koji predviđa izdavanje pojedinačnih dozvola sa limitima za emisije. Ali, pre nekoliko dana Narodna skupština je na predlog Vlade Srbije na još tri godine odložila njegovu primenu.

Ne postoje “manji” zagađivači

Balkan Green Energy News prenosi liste 100 najvećih zagađivača u četiri grupe najopasnijih zagađujućih materija: sumporni oksidi, azotni oksidi, PM10 čestice i teški metali. Osim termoelektrana i toplana, na listama dominiraju rudnici, firme za proizvodnju građevinskog materijala, nameštaja i hemikalija, ali i prehrambena industrija, kao i farme za uzgoj životinja.

Dejan Lekić: Mali zagađivači opasni kao i veliki

Autor sajta i aplikacije xEco Odžak je Dejan Lekić, član Stručnog saveta Nacionalne ekološke organizacije, i on naglašava da su svi zagađivači na spisku podjednako važni iz ugla smanjenje zagađenja.

– Veliki zagađivači, poput elektrana i toplana imaju visoke dimnjake čime se sprečava da emisije devastiraju njihovo okruženje, a onda od meteroloških uslova zavisi dokle daleko će one stići. Na drugoj strani, mali zagađivači su podjednako opasni ali za krajeve u kojem se nalaze – poručuje Lekić.

Odlaganje primene Zakona dozvola zagađivačima

On ističe da je problem u tome što niko ne kontroliše emisije ovih postrojenja.

– Ponovno odlaganje primene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja je zapravo dozvola zagađivačima da bez limita ispuštaju štetne materije. Nijedan od njih nema odgovarajuću dozvolu kojom bi bio propisan limit za emisije na osnovu važećih domaćih propisa koji su, inače, usklađeni sa standardima EU – ističe Lekić.

Prikaz podataka najvećih zagađivača na sajtu xEco Odžak predstavlja simulaciju emisija u realnom vremenu, a na osnovu proseka emisija koje su zagađivači prijavili Agenciji za zaštitu životne sredine u periodu od 2016. do 2020. godine, što je i njihova zakonska obaveza. Simulacija se odnosi na količinu emisija koje pojedinačno postrojenje emituje od početka godine do trenutka u sadašnjem vremenu.

Lista firmi zagađivača sumpornim oksidima

Na spisku postrojenja koja su najveći zagađivači sumpornim oksidima (SOx/SO2) u Srbiji nalazi se ukupno 292 zagađivača, a među zagađivačima nalazi se izvestan broj postrojenja koja su već stekla lošu reputaciju u lokalnim sredinama upravo zbog velikih emisija iz proizvodnje, ali  i određeni broj čija reputacija još nije načeta, ali čiji uticaj se ne sme zanemariti.

Među prvih pedeset zagađivača na listi 100 najvećih zagađivača sumpornim oksidima u Srbiji, nalaze se čak tri šećerane kompanije Sunoko (Vrbas, Pećinci i Kovačica) koje se nalaze na 12. 15. i 17. mestu po štetnim emisijama, uljara Vital u Vrbasu na 16. mestu, očekivano i topionica bakra u Boru na 11. mestu, cementara Lafarge u Beočinu na 13. mestu i železara u Smederevu HBIS Grupe na 20. mestu.

Na listi se nalazi i fabrika Knauf insulation iz Surdulice, toplana u Zemunu, dva pogona proizvođača konditorskih proizvoda kompanije Pionir (u Beogradu i Paraćinu na 44. i 45. mestu), pogon u kome se proizvodi i veoma popularan Jaffa keks u Crvenki na 55. mestu, ali i fabrika papira u Umci, koja posluje u okviru KappaStar grupe, baš kao i Jaffa.

Da podsetimo, sumporni oksidi nastaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, kao što su prirodni gas, ugalj, mazut. Sumpor dioksid kod ljudi slabi funkcije pluća i pogoršava respiratorne i kardiovaskularne bolesti. Sumporni oksidi su jedan od glavnih razloga za pojavu finih suspendovanih čestica PM2.5, najopasnijih po ljudsko zdravlje i smoga.

Najveći zagađivači PM10 česticama

Na spisku postrojenja koje emituju suspendovane čestice PM10 je 228 postrojenja. Među prvih sto najvećih zagađivača PM10 česticama u Srbiji dominiraju farme svinja, živine i koka nosilja, a njih na listi ima više od 40! U vrhu liste su farma svinja Delta agrara u Zaječaru i dve farme koka nosilja firme Agro Đole u Jagodini i Velikoj Plani. Ovi podaci nas podsećaju koliko je poljoprivreda ozbiljan zagađivač vazduha i odgovorna je ne samo za emisije PM10 čestica, nego i amonijaka, metana i lako isparljivih organskih materija.

Veliki broj firmi na ovoj listi je blisko poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno preradi iz poljoprivrede.  Tako je na 11. mestu veoma poznata Fabrka za preradu soje kompanije Sojaprotein u Bečeju.

Uljare i šećerane su i ovde visoko plasirane: Vital iz Vrbasa je na 10. mestu, a Dijamant iz Zrenjanina na 30, dok su dve šećerane kompanije Sunoko, u Vrbasu i Pećincima i fabrika šećera u Crvenki zauzele 19. 28. i 22. mesto.

„Uljez“ među ovm firmama je svakako Kronospan iz Lapova koji se sa proizvodnjom ploča od drveta i iverice plasirao na 20. poziciju.

Da podsetimo, većina stručnjaka PM10, a posebno PM2.5 čestice smatra najopasnijim zagađivačima vazduha za zdravlje ljudi, jer prodiru duboko u pluća i ulaze u krvotok, pa izazivaju kardiovaskularna, cerebrovaskularna i respiratorna oštećenja.

Najduži spisak najopasnijih čestica

Spisak zagađivača je najduži kada je reč o azotnim oksidima. Gasove odgovorne za pojavu najopasnijih suspendovanih čestica PM2.5, emituje čak 472 postrojenja. Na listi 100 najvećih zagađivača azotnim oksidima u Srbiji dominiraju fabrike za proizvodnju građevinskog materijala i nameštaja, i hemijska industrija.

Beočinska cementara Lafarge je na 12. mestu, a paraćinska Moravacem na tri mesta niže. Odmah iza njih je teška industrija: smederevska železara HBIS grupe i Petrohemija, koja je u državnom vlasništvu.

Fabrika Jaffa keksa u Crvenki je po emisijama azotnih oksida plasirana na 21. mestu, a Fabrika za preradu soje Sojaprotein u Bečeju na 34.

Ko emituje najviše teških metala?

U grupi teških metala koje predstavlja aplikacija xEco Odžak nalaze se arsen, bakar, cink, hrom, kadmijum, nikl, olovo i živa. Prenosimo listu vodećih zagađivača teškim metalima u Srbiji. Među 82 zagađivača u ovih osam kategorija dominira kineska HBIS grupa, tačnije smederevska železara, koja je prva u svim kategorijama osim kod zagađanja cinkom i hromom.

Najviše hroma emituje firma Sila iz Bačke Toplole koja proizvodi lance i plastične kofe, a  lider kada je reč o cinku je fabrika cementa Lafarge iz Beočina. Cementara je i na listama zagađivača koji u poslovanju najviše emitiju bakar, hrom, kadmijum, olovo i živu.

Među emiterima teških metala su i četiri livnice – dve u Kikindi i po jedna u Požegi i Ljigu, zatim recikler Monbat iz Inđije, valjaonica Bakra Sevojno, Metalfer iz Sremske Mitrovice. Iznenađenje je, ipak, Fijat koji emituje arsen u svojoj kragujevačkoj fabrici automobila FCA Srbija.

Aplikacija eEco Odžak za mobilni telefon dostupna je samo za Android platforme, a vrlo brzo će se pojaviti i na Windows Store platformi.

Izvor: balkangreenenergynews