Kolumbijski “odredi smrti” koriste vanredno stanje usled pandemije koronavirusa za inkognito likvidacije aktivista, upozoravaju lokalne nevladine organizacije, a prenosi Guardian.
Nakon što su gradovi širom zemlje stavljeni pod karantin, samo tokom prošle nedelje likvidirano je troje društvenih aktivista. S obzrom da kolumbijske vlasti najavljuju potpuni karantin zemlje, aktivisti upozoravaju da će se dogoditi još ubistava.
Uticajni aktivista Marco Rivadeneira ubijen je u južnoj provinciji Putumayo, Ángel Ovidio Quintero upucan je u zapadnoj regiji Antiquia, a Ivo Humberto Bracamonte ubijen je na istočnoj granici sa Venecuelom.
Kolumbija je jedna od najopasnijih država na svetu za aktiviste i sindikalne lidere, koji su česta meta gerilskih naoružanih grupa koje se bore za teritoriju.
Otkako je početkom 2017. potpisan istorijski mirovni sporazum s Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (Farc), levičarskom pobunjeničkom grupom, ubijen je 271 aktivista. Sada, kada je vlada fokusirana na pandemiju, akitivisti su još više ugroženi.
“Od kako su svi počeli da pričaju o koronavirusu dobijam sve više pretnji smrću”, kaže Carlos Paez, prirodnjački aktivista u stočarskoj regiji blizu severne granice sa Panamom.
“U jednoj poruci kažu da znaju ko sam i da je sad pravo vreme da budem smaknut.”
Odrede smrti čine naoružani bivšu borci Farc-a, koji su odbili da predaju oružje, a drugi pripadaju manjim pobunjeničkim grupama i desničarskim paravojnim formacijama.
Bez obzira na različite ideologije, svi oni zarađuju od trgovine drogom, ilegalnog rudarstva i reketiranja, a sindikalni društveni lideri su im prepreka u njihovom unosnom poslovanju.
S obzirom da je vlast fokusirana na sprečavanje epidemije koronavirusa, koji je u Kolumbiji odneo 3 života od 277 potvrđenih slučajeva, uobičajeni bezbednostni protokoli su mahom zanemareni.
“Oni se igraju sa našim životima, pošto znaju da su policija i pravosudni sistem sada još neefikasniji. To je strašno, plašim se za svoj život”, kaže Paez.
Rat kolumbijskih vlasti sa Farc-om i drugim oružanim grupama do sada je odneo najmanje 260.000 života i više od 7 miliona ljudi proterao iz svojih domova.
Aktivisti se plaše da je potpuni karantin, koji je uveden 25. marta, za njih kao smrtna kazna. Ako su u pokretu rizikuju da budu zaraženi, a ako su na jednom mestu, postaju laka meta egzekutorima.
“Ubijaju nas, kao i uvek”, rekao je Héctor Marino Carabali, aktivista za ljudska prava iz Cauce. U uobičajenom stanju on se kreće u vladinom blindiranom vozilom, pod obezbeđenjem.
“Vlada je trenutno u borbi sa koronavirusom i ništa ne čini kako bi nas zaštitila ili nam pomogla u obavljanju naših aktivnosti. Policijski čas i izolacija uvek najviše pogađaju one najranjivije.”
Kancelarija Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija prošle nedelje je izdala upozorenje da oružane grupe nastavljaju sa brutalnim kršenjem ljudskih prava u gradu Chocó, gde je Paez lider zajednice. Tri osobe su obezglavljene, jedna je pogubljena ispred svoje kuće, a takođe je likvidirana i jedna trudnica.
Koalicija lokalnih nevladinih organizacija i više od 100 seoskih zajednica pozvali su na prekid vatre među naoružanim grupama. “Vanredna situacija zaslužuje da se svi zajedno kao država i društvo fokusiramo na rešavanje opštih problema”, navodi se u saopštenju.
Mnogi sindikalni lideri i uzbunjivači optužili su predsednika Ivána Duquea da nije učinio ništa da se zaustavi krvoproliće. Takođe, nisu preterano optimistični da će u skorijoj budućnosti bilo šta da se promeni.
“Nažalost sva ključna bezbednosna pitanja stavljena su na čekanje usled pandemijske krize” rekla je Gimena Sánchez, direktorka u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku AMeriku. “Koronavirus omogućava Duquevoj vladi da još lakše zanemari pitanje zaštite društvenih lidera i istrage ubistava.”
Forenzičar Đura Varga: Slučajevi Topčider i ubistvo Jelene Marjanović su montirani
Dodaj komentar