Ako ste i vi od onih koji smatraju da je posao manekenki lak – malo se slikaju, prošetaju pistom, otputuju gde im kažu, nose dobru garderobu i još su za to plaćene – apsolutno niste u pravu.
Do informacije koliko modeli u Srbiji zarađuju teško da ćete doći preko njihovih matičnih agencija. Istražili smo celu tu stvar, pokušali da saznamo da li je u pitanju „easy money“ i došli do informacije da je neke ozbiljne pare jako teško zaraditi. Naša sagovornica je želela da ostane anonimna, kada pročitate šta nam je rekla, shvatićete i zašto.
Modeling u Srbiji je mač sa dve oštrice – ima malo poslova i klijenata, pa modeli obično idu u insotranstvo da bi zaradili ali se onda desi da mnogi naši modeli ostanu nepoznati na domaćoj sceni, jer ovde nikada nisu radili.
– Za fresh face modele, to jest neafirmisane modele, agencije ne mogu da traže mnogo novca, pa se tu kreću cifre oko 100, 150 evra maksimalno. Uglavnom se prvo rade poslovi koji se ne naplaćuju, na primer kompenzacije do 100 evra ili revije, neko manje slikanje za časopis. Časopisi nikada ne plaćaju modele. Model je zapravo jedina osoba na setu koja nije plaćena. Tako je napolju i ovde – rekla nam je sagovornica koja je i sama uspešan model.
Pa šta je onda najbolje plaćeno i zašto se rade editorijali, ako se ne zarađuju nikakve pare?
– Editorijali se rade zbog vidljivosti i većeg portfolia, naslovnica je ego momenat, ništa više. Revije u Srbiji se ne plaćaju ili su to neke simbolične sume, do 100 evra, a često i manje. Najbolje su plaćene kampanje koje imaju veliku vidljivost (bilbordi, katalozi…). Tu se cena za već afirmisane modele kreće i do 500 evra. Najbolji „ulov“ su definitvno inostrane kampanje koje se rade u Srbiji jer su tu honorari po zapadnim standardima, pa se moze dobiti i par hiljada evra – rekla nam je manekenka.
Ako vam sada igra nule pred očima, treba da znate da agencije uzimaju svoj procenat, tako da devojke nikada ne dobiju pun iznos. To je s jedne strane logično jer one pronalaze poslove devojkama. Zavrtelo nam se u glavi kada smo čuli koliki je taj procenat preko.
– U domaćim agencijama procenat je 20% dok je napolju situacija mnogo gora. U Parizu recimo agencija uzima 70% – zaključuje ona. Dakle ako je u insotranstvu manekenka plaćena 5.000 evra (a uglavnom se radi o manjim ciframa), agencija joj zadrži 3.500. Možda ćete reći – pa i to je dosta, međutim na manji iznos i cifra je mnogo manja. Plus od honorara se odbiju i troškovi leta, prevoza i smeštaja.
Zato se srpske manekenke na privremenom radu u inostranstvu kući obično vrate posle nekoliko meseci sa ušteđevinom od par hiljada.
Neke od njih jure slavu i visoku modu, a druge pare. Te kojima je prioritet novac, obično promene tržište i idu masovno da rade u Turskoj, jer se za manje kvalitetne poslove dobije dosta para.
One koje ostanu ovde pak rade za džeparac.
– Devojke uglavnom ostaju ovde zbog nekog drugog razloga – posao, dete, obrazovanje. Onda se afirmišu na tom malom tržištu i rade par puta mesečno nekad i češće, zavisi od sezone, ali to je uglavnom za džeparac – rekla nam je sagovornica.
Dodaj komentar