Pre samo 10 godina, na kraju 2010. godine za prosečnu potrošačku korpu koja se izračunava prema metodologiji Ministarstva trgovine trebalo nam je nepunih 40.000 dinara mesečno, a prosečna plata bila je za 190 dinara manja od ovog neophodnog iznosa.
Da je Srbija ekonomski tigar i da nam zaista dobro ide, a prema prognozama, biće samo bolje pokazuje to da je danas potrošačka korpa skuplja 86 odsto i iznosi 74.057 dinara.
Prosečnoj plati je do ovog iznosa nedostaje oko 8.000 dinara.
Zarada je u odnosu na pre 10 godina u dinarima, prema statisti veća za 67 odsto. Gledano u evrima, u proseku zarađujemo 54 odsto više.
Na spisku osnovnih životnih namirnica bilo je teško naći artikal koji je protekle decenije pojeftinio. Jeftiniji su šećer i crni luk, a sve ostalo je skuplje i to pošteno.
Među namirnicima, ubedljivo najviše je poskupeo med. Sa 395 dinara, dostigao je cenu od 848 dinara.
Po 55 odsto su danas skuplje, reklo bi se poznate “sirotinjske” namirnice – pasulj i pirinač. Prvi je sa 197 po kilogramu, stigao do skoro 306 dinara. Drugi je od 129, dostigao skoro 200 dinara. I pšenični hleb je 47 odsto skuplji – bio je 58,6, a sada je 86,3 dinara. U istoj srazmeri su poskupele i sardine – sa 654 na 980 dinara. Slično je sa viršalama – od 402 dostigle su 600 dinara po kilogramu. Jabuka je koštala 60, a sada 91 dinar.
Mnogi bi se kupci zakleli da ni meso nije mirovalo. Statistika kaže da je junetina poskupela 36 odsto, piletina za četvrtinu, a svinjetina svega 10 odsto. Slanina vredi 22 odsto više, umesto 644 sada je 791 dinar, piše portal gradsubotica.
Kafa je skočila 36 odsto, a čokolada oko 18 odsto. Mleko je skuplje 50 odsto, dok jogurt košta 17 odsto više. Čajna kobasica je sa 975 dinara, došla do 1.230, što je pomeranje od 26 odsto. Skoro trećinu, 31 odsto, skuplji je i beli sir. Jaja su sa 9,6 otišla na 13, dinara, ali je u procentima to čak 44 odsto.
Komunalne usluge duplirane
Hrana, izgleda, nije bila glavni pokretač poskupljenja potrošačke korpe. Na troškove su značajno uticale cene stanovanja. Komunalne usluge i struja pre deset godina koštali su 7.245 dinara. Danas ove stavke odnosne duplo više – 14.755 dinara. I transport je sada obračunat sa 5.347 dinara, dok je nekada na gradski prevoz odlazilo 2.650 dinara. Komunikacije su nosile 219 dinara troška, a danas 2.128 dinara.
Ekonomski tigar u raljama gladi
Početkom 2016 godine Aleksandar Vučić je, sa mesta premijera Srbije, izjavio da Srbija postaje ekonomski tigar.
„Stukturne i ekonomske reforme koje preduzimamo biće ključ za pokretanje tog rasta. Ukoliko to budemo mogli da uradimo, a prvi rezultati pokazuju hoćemo, očekuje se da će Srbija postati ekonomski tigar jugoistočne Evrope,“ naveo je Vučić.
Krajem 2020. godine premijerka Ana Brnabić izjavila je da je Srbija ekonomski lider I da kraj godine dočekuje kao zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi
Do pre par dana Srbija bila i zemlja sa relativno niskom nezaposlenošću od 9,9 odsto (s obzirom na pandemiju i stanje prethodnih godina), ili oko 321.000 nezaposlenih, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi koju pravi Republički zavod za statistiku.
Onda je, da bi objasnio koliko će ljudi moći da primi 60 evra državne pomoći za nezaposlene u junu, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje rekao medijima da će na to imati pravo oko 600.000 ljudi. Tačno toliko nam dobro ide.
Dodaj komentar