Aleksandar Ignjatović otkrio je nemačkoj policiji kako su kol centri iz Beograda uključeni u prevaru tešku više od 200 miliona evra u kojoj građani širom Evrope ulažu novac u nepostojeću onlajn trgovinu stranim valutama.
Ignjatović je nađen mrtav u hotelskoj sobi u Sofiji, par meseci pre nego što je trebalo da bude glavni svedok na suđenju u Beču Izraelcu Galu Baraku, organizatoru kriminalne grupe, piše portal javno.rs.
Decembra 2018. Aleksandar Ignjatović je pozvao kriminalističku policiju u nemačkom gradu Vizbadenu i rekao im da ima saznanja o kol centrima iz Srbije i Bugarske koji varaju desetine hiljada građana širom zapadne Evrope tražeći od njih da ulože svoju ušteđevinu u nepostojeću onlajn trgovinu stranim valutama. Rekao je da je spreman da o tome svedoči uz uslov da se garantuje bezbednost njemu i njegovoj porodici.
Dva meseca kasnije, u februaru 2019. Ignjatović se dva puta sreće sa oficirom za vezu u nemačkoj ambasadi u Beogradu i predaje mu beležnicu sa svojim zapažanjima, važnim datumima i događajima koji bi mogli da se iskoriste kao dokazi.
Ignjatović, koji je rođen u Diseldorfu, sredinom jula putuje u Nemačku i policijskom timu koji je specijalizovan za sajber kriminal daje izjavu na 50 strana u kojoj detaljno opisuje prevaru iza koje stoji grupa Izraelaca koja je otvorila firme u Beogradu i Sofiji.
Ignjatović je pronađen mrtav u hotelskoj sobi u Sofiji 11. februara 2020, nekoliko meseci pre nego što je trebalo da bude glavni svedok na suđenju Izraelcu koji je bio optužen da stoji iza mreže prevara. Zvanični uzrok smrti – srčani problemi. Imao je 34 godine.
Njegovo svedočenje je, međutim, pomoglo da se otkrije prevara teška najmanje 200 miliona evra. Izraelac Gal Barak (33), u čijim firmama je Ignjatović radio, osuđen je 1. septembra na četiri godine zatvora za krivično delo prevare i pranja novca.
Dok policija u Austriji i Nemačkoj već godinama istražuje ovu vrstu prevare, ostaje nejasno da li i vlasti u Srbiji čine isto, što podstiče sumnju da ovaj nelegalni biznis uživa zaštitu nekih elemenata u državi. Srpska policija, po saznanjima BIRN-a, nije kontaktirala porodicu preminulog Ignjatovića, kao ni direktorku i advokate Barakovih firmi.
Izvor BIRN-a kaže da je bar 300 Izraelaca u jednom trenutku tražilo radne dozvole u Srbiji i da su im papire „sređivali“ neki od najmoćnijih advokata iz Beograda i Novog Sada koji su poznati po bliskosti sa ljudima na vlasti.
Jedan od vlasnika kol centara koji je želeo da ostane anoniman rekao je za BIRN da je „dobiti dozvole za ovaj posao podjednako zahtevno kao otvoriti banku“.
Ignjatović je nemačkoj policiji kazao da je sredinom 2019. u Beogradu radilo oko 15 kol centara pod kontrolom grupe Izraelaca, dok ih je u Sofiji bilo 60.
„Posao u kome se vrte stotine miliona evra nelegalno zarađenog novca ne može da se obavlja bez nečije zaštite. Ovo je posao koji nije mogao proći nezapaženo“, kaže drugi izvor BIRN-a blizak ovom poslu.
Za razliku od Ignjatovića, ostali zaposleni u kol centrima nisu bili spremni da govore o onome što viđaju na svojim radnim mestima – ni policiji, ni novinarima BIRN-a.
„Ne želim da rušim industriju od koje dobro živim“, rekao je novinarima BIRN-a jedan od zaposlenih u kol centru.
Ovaj stav ne čudi imajući u vidu da rade za plate koje su odlične za srpske uslove, dobijaju bonuse za svakog koga nagovore da „investira“ novac, rade u nekim od najluksuznijih poslovih prostora u gradu – mahom na Novom Beogradu i Vračaru – imaju redovne obuke, poslovne zabave i priliku da se obogate za kratko vreme.
Prema svedočenju Aleksandra Ignjatovića, pojedini agenti prodaje zarađivali su i do 40.000 evra mesečno.
Njihove žrtve, međutim, preživljavaju košmar.
„Da me sada stave u istu prostoriju sa tim prevarantima i da mi daju pištolj, bez problema i mirne savesti bih pucao u njih“, kaže u razgovoru za BIRN Džon Poter, engleski penzioner iz Lestera.
Iako je Gal Barak osuđen, a njegove firme u Beogradu zatvorene, desetine drugih kol centara čiji su zvanični ili nezvanični vlasnici Izraelci nesmetano nastavljaju da rade u srpskoj prestonici. Prema istraživanju BIRN-a, neki od kol centara bave se legalnim poslovima, dok drugi i dalje nastavljaju da mame građane iz zapadnih zemalja da ulažu novac u nepostojeće berzanske operacije.
Ceo tekst BIRN-a o ovom poslovanju čitajte OVDE.
Dodaj komentar