Magazin

Dragiša Mišović: Lekar koji je ispaštao zbog svojih političkih stavova. Njegova smrt i dalje izaziva sumnje

516289_dragisa-misovic-120814_ls
Foto: Espreso / Print Screen

Lekar Dragiša Mišović je za svega 40 godina svog života izgradio ime u medicine, a ostao je upamćen I po svom političkom delovanju.

Poznati Čačanin čije ime nosi Kliničko-bolnički centar u beogradskom naselju Dedinje, lekar Dragiša Mišović, rođen je 1898. godine u selu Kulinovci kod Čačka.

Jedan od najzanimljivijih podataka iz njegove biografije jeste da je još kao gimnazijalac, sa sedamnaest godina, dobrovoljno pristupio vojsci.

Mišović se u Prvom svetskom ratu 1915. godine probio preko Albanije, preživevši muke „Albanske golgote“.

U Francuskoj je nastavio školovanje u okviru srpske gimnazije, gde je maturirao 1917. godine.

Za vreme školovanja se istakao kao izuzetno uspešan đak, čak drugi najbolji u konkurenciji 600 učenika. Upisuje studije medicine, a 1925. godine je promovisan u doktora medicine.

Posle školovanja, Mišović se vraća u rodni kraj, gde otvara jednu od prvih privatnih lekarskih ordinacija.

Bio je humanitarac, a zabeležena su svedočenja kako mnogim siromašnim pacijentima nije naplaćivao zdravstvene usluge, pa čak i da im je kupovao lekove.

Preminuo je 18. januara 1939. pod nerazjašnjenim okolnostima.

Prema jednoj priči, smrtonosne povrede je zadobio u saobraćajnoj nesreći prilikom premeštanja zatvorenika u beogradskim zatvorima. Neki su tvrdili kako ga je ubila policija.

Sahrani u Čačku je prisustvovalo više od 15.000 ljudi iz svih krajeva Jugoslavije, piše Danas.

Politički aktivizam

Mišović se još kao student politički angažovao učlanivši se u Komunističku partiju Francuske.

Bio je ugledni intelektualac koji se otvoreno protivio Šestojanuarskoj diktaturi Aleksandra I Karađorđevića. Praktično jedini snažan otpor u to vreme dolazio je od komunista koji su narod pozivali na pobunu.

Svoje političko delovanje zbog kojeg je često stradao, artikulisao je i kroz angažman u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Zbog svojih stavova je često progonjen, hapšen i osuđivan.

Iako nema obimnih biografskih podataka o životu i radu Mišovića, jedan od najpoznatijih citata koji se vezuje za njega, izveden je iz govora na jednom političkom skupu u Čačku 1938. godine.

„Protiv nas je prosuto more laži i danas će se još toliko prosuti. Kažu da smo mi plaćenici Moskve, a mi smo samo verni potomci Hajduk Veljka, Tanaska Rajića i drugih naših slavnih predaka, koji su se borili za slobodu svoga naroda, a mi tu borbu samo nastavljamo“, naveo je Mišović.

On je tom prilikom istakao kako komunisti neće dozvoliti da im komanduje ni Rim, niti Berlin ili Moskva.

„Nama se prebacuje da smo protiv privatne svojine, međutim, mi najviše poštujemo privatnu svojinu pod uslovom da je ta svojina stečena isključivo svojim radom i znojem. Nama se podmeće da smo za krv, revoluciju, a mi, bez ikakvog straha i plašenja, otvoreno proglašavamo da mi nismo ni za kakvu krv, jer nam je svaka kap krvi radnog čoveka isuviše i draga i skupa. Mi hoćemo da izvojujemo pravo slobode i hleba za sve. Mi nećemo da robovi postanu gospodari, a gospodari robovi, već hoćemo da svaki čovek ima obezbeđenu egzistenciju pod jednakim uslovima i da hoće da radi“, govorio je Mišović.

Ukraden spomenik u rodnom selu

U rodnom selu lekara – Kulinovcima kod Čačka, postoji memorijalni centar.

U oktobru 2006. godine čačanskoj policiji je prijavljena krađa bronzane biste koja je stajala ispred objekta, izvestio je portal dženarika.net.

Tom prilikom je istaknuto da se o memorijalnom kompleksu slabo vodi računa, zelene površine se ne održavaju redovno a sportski tereni su bili zapušteni. MUP je više puta apelovao da se ukradena bista vrati, međutim, to se do danas nije dogodilo.

images_cms-image-000014213
Foto:, Insajder.net / Srđan Ilić

 

Bolnički centar u prestonici nosi ime doktora Mišovića

U prvoj polivini 20. veka u beogradskom naselju Dedinje na više inicijativa različitih udruženja, organizacija, države i dobrotvora nicale su različite bolnice.

Do konačnog spajanja u jedinstveni  kliničko-bolnički centar dolazi krajem 70-ih godina, kada ova ustanova dobija ime – KBC „Dr Dragiša Mišović“ – Dedinje.

Prilikom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine nekoliko objekata je pretrpelo ozbiljna oštećenja, a poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta. KBC je bombardovan čak četiri puta.

Godinama kasnije radilo se na obnovi uništenih zgrada, ali samo deset godina kasnije dogodila se još jedna nesreća.

Krajem oktobra 2009. godine na jednom od objekata izbio je veliki požar, goreli su krov, treći i četvrti sprat. Pacijenti su evakuisani na vreme bez teških povreda.

Od početka pandemije korona virusa KBC „Dr Dragiša Mišović“ – Dedinje jedna je od najvećih ustanova koja je ušla u kovid sistem i zbrinjavala zaražene.

Ne nose svi heroji plašt! Jedan ćale zaustavio požar na benzinskoj pumpi u Novom Sadu i postao junak dana

Dragana Vidić

Dragana Vidić

Čeka poslednji voz za Nedođiju. I to uspešno radi jako dugo. U međuvremenu piše.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link