Žeželjev most je povezivao Novi Sad i Petrovaradin, decenijama ponosno stojao, izdržao zahuktali voz i hiljade drugih koji su prešli preko njega, sve do bombardovanja 1999. godine. U toj prašini kao da je ostao zaboravljen Žeželjev most, ali i njegov konstruktor Branko Žeželj. Koliko zapravo znamo o njemu?
Danas ga nazivaju Skadrom na Bojani, a čekanje završetka gradnje ovog mosta liči na čekanje Godoa. Kažu da bi gradnja Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebala da bude završena do kraja sledeće godine.
Isto tako kažu i da će Novi Žeželjev most biti dug 474 metra, a i da će imati dva železnička koloseka, dve saobraćajne trake za drumski saobraćaj i dve biciklističko-pešačke staze.
– Beton ima svoje ćudi, propinje se, otima se, ne da se. Ali vaše je da ga zaustavite, da ga pokorite, da sve bude kako vi hoćete i da doživite ono što doživi vešti konjanik u sedlu: fini osećaj ugodnosti i superiornosti – govorio je čuveni inženjer Branko Žeželj.
Ko je bio taj Branko Žeželj po kome je nazvan jedan od simbola Novog Sada?
Malo je poznato da je iza njega je ostalo 24 patenta, desetine mostova i hala, a trećina Novog Beograda izgrađena je po sistemu “IMS Žeželj”.
Branko Žeželj je bio inženjer, naučnik, izumitelj, akademik. Među njegovim najpoznatijim delima je i Most kod Beške dužine 2.250 metara, kao i most preko Tise kod Titela.
Pre rata je radio u Ministarstvu građevine. Drugi svetski rat većim delom je proveo u nemačkom zarobljeništvu.
Pobegao je 1944. godine i uključio se u NOB. Posle rata karijeru je nastavio kao šef Odseka za mostove Saveznog ministarstva građevina i direktor Saveznog građevinskog instituta.
Bio je redovni profesor Građevinskog fakulteta i redovni član SANU.
Držao je predavanja na najznačajnijim svetskim univerzitetima. Najveći doprinost građevinarstvu tadašnje Jugoslavije dao je uvođenjem i popularizacijom upotrebe prednapregnutog betona.
Bio je gostujući predavač na međunarodnim kongresima i drugim skupovima, na univerzitetima u Londonu, Moskvi, Lenjingradu, Njujorku, Kijevu, Milanu, Parizu, Pragu, Rimu, Atini, Budimpešti, Sofiji, Havani…
Žeželj je protagonista primene prednapregnutog betona i osnivač Opitne stanice za prednapregnuti beton u Jugoslaviji.
Na Kongresu svetskog udruženja za prednaprezanje, u Rimu 1960. godine, njegovi lučni mostovi bez skela i tzv. prednaprezanje zemljišta na oporcima lukova su proglašeni za izuzetne novine u građenju mostova.
Dodaj komentar