Udruženje poštovalaca dela Danka Popovića predložilo je pre više od tri godine da se roman ovog autora „Knjiga o Milutinu“, iz 1985. godine, uvrsti u obaveznu školsku lektiru u srednjim školama. Nije prvi put da ovo udruženje pokušava da pokrene inicijativu ali su oba puta ostali bez ikakvog odgovora nadležnih institucija.
Danko Popović je kazivanja i život, narav i mudrosti, srpskog seljaka Milutuna pretočio u stranice romana Knjiga o Milutinu.
“Primetio sam ja da nas seljake naši školovani ljudi mlogo potcenjuju. I to ovi naši, seljački sinovi, oni što su juče opanke izuli. Bogami, kažem ti – oni sve ko da mi seljaci grokćemo ili ričemo, ko da zdrave pameti ne možemo imati ni kad se o našoj koži radi. Eto i ti, sinovče, stalno se nešto mrštiš, krivo ti što ja ovako govorim. I ti zamišljaš da bi ja mogo samo o oranju, kopanju i o stoci da ti kazujem. A ja, eto, o tome ne govorim. I ti misliš da ja pametujem, a ja ti baš govorim ono što me peče i što mi je sudbinu odredilo. Ne znam, sinovče, je l’ tako i u drugi naroda prema seljacima? I ne znam čime smo to mi srpski seljaci zaslužili. Ne znam da l’ su drugde seljaci podneli i učinili za svoj narod nešto više nego mi. Pa zar nam najveći ljudi nisu bili seljaci? Ko nam je ustanke i bune dizo i vodio, ko je državu stvaro, čuvo i spasavo, ajde, ruku na srce”, kazivao je Milutin.
Knjiga o Milutinu je imala čak 40 izdanja i prodata je u 500 000 primeraka, i predstavlja jednu od najznačajnijih dela srpske književnosti antiratne tematike.
Nevenka Đorđević Matijević iz Udruženja poštovalaca dela Danka Popovića u razgovoru za naš portal kaže da je za ponovno pokretanje ove inicijative potrebna šira društvena akcija, pogotovo mladih.
Priseća se Đorđević Matijević, kako je nosila na pisarnicu u Nemanjinoj, i dopis i cirkularno pismo sa zahtevom da se “Knjiga o Milutinu” nađe u rukama srednjoškolaca ali odgovor nadležnih je do danas ćutanje.
Nasuprot potpunoj nezainteresovanosti ministarstva i nadležnih Saveta, u žižu javnosti ovaj roman su vratili režiser Egon Savin i glumac Nenad Jezdić.
Danko Popović je još 1986. rekao da će Knjiga o Milutinu imati i pozorišno izvođenje u Zvezdara teatru. Milutina je trebao da igra Bata Stojković. Popović pak, nije doživeo da vidi izvođenje a monodrama je prvi put u pozorištu izvedena više od 30 godina kasnije.
Monodrama „Knjiga o Milutinu“, prema romanu Danka Popovića, u režiji Egona Savina, sa Nenadom Jezdićem u glavnoj ulozi, premijerno je odigrana 11. novembra prošle godine u Zvezdara teatru.
Od premijere do danas, do karte za monodramu je gotovo nemoguće doći.
Publika u Aranđelovcu, rodnom mestu Danka Popovića, je takođe imala priliku da čuje i vidi Nenada Jezdića u ulozi Milutina. Prema rečima Nevenke Đorđević Matijević sala je bila prepuna. Nakon sat i 45 minuta koliko je Jezdić govorio prvi deo “Knjige o Milutinu”, publika ga je ispratila uz brojne ovacije.
Nenad Jezić je pred beogradsku premijeru rekao da je ova monodrama za njega od prvog susreta sa tekstom postala izazov kakav do sada nije imao u karijeri.
– Presrećan sam što imamo dobru adaptaciju koja će apsolutno da izbegne svaki loš kontekst koji su nekad vezivali za roman „Knjiga o Milutinu“ u veme njegovog nastajanja, a zapravo se ispostavilo dosta proročkim kad su se desile devedesete godine. Ono što je još jedna u nizu dragocenosti koje stičem ovom predstavom, kako duhom tako i profesionalno, je to što Milutinova priča u mojoj glavi, iz mojih usta kompletira jedan narativ kome sam sklon kao javna ili polujavna ličnost, i daje celovit kontekst svemu što mislim, osećam, u čemu izgaram, zašta se borim i u šta verujem – rekao je tada Jezdić.
Egon Savin je govoreći na konferenciji za novinare pred beogradsku premijeru istakao da je monodrama “Knjiga o Milutinu” čas istorije.
– U teatarskom smislu, odlučili smo da „Milutin“, pored jedne dirljive i tragične sudbine bude i čas istorije, a to je nešto što je jedan od osnovnih zadataka teatra – da bude aktuelan i živ, i bude pozorište koje nas se duboko tiče. Ne zbog toga što je reč o čoveku iz jednog naroda koji govori jednostavnim, narodskim jezikom, nego zbog toga što stalno imamo slučaj da takvi ljudi negde postoje i žive, a da nekako ne možemo bez neke velike nesreće da ih jasno ugledamo – rekao je tom prilikom Egon Savin.
Kuća Danka Popovića nalazi se pored crkve u kojoj je prota Atanasije zakleo ustanike a u porti se nalazi se i piščev grob.
– Sve je u jednom prostoru od 500 m, to stvarno ima neko više značenje – rekla je za Luftiku Nevenka Đorđević Matijević.
Ona ističe da je s obzitom na značaj pisca, potrebno da postoji i njegova bista u rodnom Aranđelovcu, koju bi uradio sin Danka Popovića, Živorad Popović koji je akademski slikar.
Planirano renoviranje rodne kuće Danka Popovića je išlo sporo i dodatno je usporeno pandemijom.
Sponzori su pomagali renoviranje uglavnom donirajući materijal. Građevinski radovi su završeni. Predstoje radovi na postavci, sređivanju fotografija, rukopisa.
Udruženje planira da nastavi radove na leto ali su za nastavak radova potrebne dodatne finansije.
– Danko to zaslužuje, ja sam uvek govorila, njegovo vreme tek dolazi – veruje Nevenka Đorđević Matijević, predsednica Udruženja poštovalaca dela Danka Popovića. Veruju i svi oni koji su imali prilike da čitaju o Milutnu a od skoro i da gledaju isperd sebe na pozornici.
Broj žiro računa za donacije za rekonstrukciju rodne kuće Danka Popovića :
205-0000000183187-32
PIB: (za organizacije i donatore iz inostranstva uputstvo banke za prebacivanje sredstava iz inostranstva – SWIFT/IBAN) 107790263
Predsednica Udruženja
Nevenka Đorđević Matijević
Kontakt: [email protected]
Tel. 063647851
Dodaj komentar