Kinesku kompaniju China Communications and Construction (CCCC), koja gradi autoput Požega-Preljina, u svetu bije glas o korupciji, maltretiranju radnika i ugrožavanju životne sredine. Kako se ova firma ophodi prema meštanima sela u blizini Čačka i Kraljeva pisali smo u više navrata. Zaposleni ove firme bahato upadaju na privatne parcele, bez dozvole i trajno ih devastiraju. Procene vrednosti veštaka su ispod tržišne vrednosti a dobar novca vlasnicima procenjenih parcela još nije isplaćen.
Kineska kompanija CCCC je izvođač mnogih radova na Balkanu.
Malta Independent je još 2014. godine pisao da je ova kineska firma (CCCC) na crnoj listi Svetske banke, Afričke banke za razvoj, Azijske banke za razvoj, Međuameričke banke za razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj i nalazila se na najmanje dve crne liste u SAD-u zbog železničke pruge Iran-Jermenija. Kompanija je trebalo da ostane na crnoj listi Svetske banke do 12. januara 2017. godine a u međuvremenu ne ispunjava uslove za učešće u bilo kojim projektima izgradnje puteva ili mostova koje finansira Grupa Svetske banke.
U petogodišnjem periodu između 2007. i 2012. godine, u Kini se urušilo najmanje 18 mostova što je odnelo 135 života, navodi novinska agencija Bloomberg.
Crni Mlađane
Vladimir Shopov, stručnjak za međunarodne odnose u svojoj studiji ističe kako se Peking studiozno bavi obalama na Balkanu i da je više nego očigledno da su one deo globalne kineske strategije što pokazuju kineski projekti u raznim delovima sveta, poput luke Hambotota u Šri Lanki Ili Gvadar u Pakistanu. Namera da uspostave strateška uporišta je više nego jasna, kaže ovaj analitičar.
On navodi da Kina sigurno maksimalno koristi kontinuirana odlaganja procesa pridruženja zemalja Balkana EU – što se ogleda u odnosu kineskih investitora prema životnoj sredini i standardima rada. Prema studiji, Peking je primenio politike osmišljene da uspostave značajno prisustvo duž ključnih kopnenih i pomorskih puteva koji vode duboko u Evropu.
Goran Radosavljević, bivši državni sekretar u srpskom Ministarstvu finansija, priseća se da su pregovori za Koridor 10 sa Evropskom investicionom bankom (EIB) bili veoma dugi i mučni. „Kada je javni dug Srbije bio 27 odsto BDP, mi smo pregovarali Koridor 10 sa EIB i to je trajalo dve godine. I to je sve jako mučno, a onda dođu Kinezi i kažu – šta vam treba, koliko vam treba i kad vam treba? Fleksibilnost koju Kinezi imaju ne može da se poredi sa Evropom, to su nebo i zemlja“, piše Dojče Vele.
„Svi projekti idu po osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine, koji je 2009. potpisao tadašnji ministar Mlađan Dinkić. Prema ovom sporazumu, kineski partner ne plaća PDV, carinu, za njega ne važi obaveza javnog nadmetanja“, navodi Dojče Vele.
Šri Lanka
Mahinda Rajapaksa, bivši predsednik Šri Lanke, se toliko uzajmio od kineske banke da je, kako bi vratio dug, kinezima prepustio luku Hambantota.
Za uvežbani scenario da se prvo preduzeće dovede do propasti a onda proda ili pokloni Kinezima, znamo i mi a zna i narod Šri Lanke. Luka je dovedena do ivice ekonomske propasti 2012. a onda je u zamenu za dugovanje kineskoj banci, predata na upravljanje kineskoj firmi na 99 godina. Još jedna neverovatna slučajnost da se luka nalazi blizu obala Indije, kineskog ljutog rivala pa sada Kinezi imaju strateško ekonomsko i vojno uporište Indiji pred nosom.
Bivši predsednik Šri Lanke, Rajapaksa, dobijao je pozamašne sume novca za kampanju od kompanije Chinese port construction fund, prema vladinim izveštajima u koje su u novinari NY TIMES-a imali direktan uvid. Za taj novac bivši predsednik je radio za kineske interese, posebno kako bi smanjio uticaj Indije na zemlje Južne Azije, i kako se kasnije i dogodilo, predao na upravljanje luku koja ima ogroman ekonomski potencijal i strateški položaj.
I pored predstave kineskih zvaničnika da za njih luka ima isključivo ekonomski značaj, napori vlade Šri Lanke da pregovaraju o vraćanju duga su ignorisani, a Kina je zahtevala da preuzme luku bez razmatranja drugih načina za vraćanje duga.
Čini se da je zamisao bila da dug Šri Lanka nikada nije ni trebalo da vrati. Za to se pobrinuo podmitljivi bivši predsednik a posledice kineskog dolaska su se odmah osetile.
Kristofer Fernando, 55 godišnji ribar ostao je bez svog doma na zapadnoj obali Šri Lanke jer je taj deo obale, zajedno sa njegovom kućom u kojoj žiivi više od 30 godina progutao okean. Zbog prekomerne ekspoloatacije peska za koji je odgovrona kineska kompanija, obala nestaje. Pesak se odvozi na lokaciju gde kineska kompanija CCCC gradi kompleks sa marinom, bolnicom i tržnim centrima.
Crna Gora
Problem koji izaziva prekomerna ekspolatacija peska imamo priliku da vidimo i u komšiluku, na Velikoj plaži i Adi bojani. More je progutalo dobar deo Velike plaže i samog ostrva a pesak se i dalje odnosi
U Crnoj Gori su se obistinile zle slutnje da će zajam kineske banke Ekson za izgradnju autoputa premašiti 80% BDP-a.
“Ogroman kredit i iznenadne rastuće investicije mogu postati ozbiljan problem za malu zemlju u trenutku kada ne bude mogla da vraća dugove, upozoravaju EU, međunarodne organizacije i analitičari“, piše Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore.
Prema njihovim rečima, svaki državljanin Crne Gore kineskoj kompaniji duguje više od 1000 evra za izgradnju autoputa. Ukoliko Crna Gora ne uspe da vrati dug, postoji šansa da će kao I Šri Lanka, morati da ustupi neke od najvrednijih resursa, pa i teritoriju prenosi Centar. Situacija koja je zadesila Crnu Goru neodoljivo podseća na zauzimanje luke u Šri Lanki.
Na kineski dug i rastući uticaj Kine u Crnoj Gori upozoravale su Evropska unija i međunarodne organizacije.
Pakistan
U najsiromašnijem delu Pakistana, luka Gwaddar, koja se nalazi na novom „Putu svile“, kineske kompanije grade luku, ali uslovi pod kojima je sklopljen dogovor ostaju netransparentni. Zbog specifičnog položaja ove luke, SAD i Indija iznele svoju zabrinutost da bi luka mogla da postane vojna baza ali je Peking to odbacio kao nagađanje.
Zarad navodne sigurnosti je ograđena metalnom ogradom koju obezbeđuju naoružani čuvari. Kineski investitor gradi i domove za radnike iz Kine kojih će biti preko 5000. Lokalno siromašno stanovništvo simbolično ostaje iza metalne žice a kako im je Kina ogradila luku i oduzela posao, ne preostaje im mnogo izbora sem da se sele.
Rahim Zafar, lider opozicione pakistanske Narodne stranke, ograđivanje luke Gvadar metalnom ogradom okarakterisao je kao kršenje ljudskih prava.
„Ometaće slobodu kretanja ljudi. Takođe je nezakonito i neustavno. Ograđivanje će povećati nezadovoljstvo lokalnog stanovništva prema Islamabadu,“ rekao je za Dojče vele.
Pod kojim uslovima je Pakistan ustupio luku kineskim investitorima CCCC takođe nije javni podatak.
Prema istraživanju Ekonomista iz 2017. godine, kneske kompanjje su potvrdile vlasništvo nad lukama u 34 zemlje uz planiranih još 12 investicija u 8 zemalja.
Da li Srbiju čeka dužničko ropstvo?
Maltene sva infrastruktura se gradi na osnovu međudržavnih sporazuma tako da Kina nije izuzetak. „Na taj način najskuplji projekti idu van javnih nabavki, nema konkurencije, nema uvida javnosti, nema rasprave da li je projekat potreban i kakve će posledice imati – tako se gradi i auto-put prema Sarajevu (sporazum sa Turskom), Moravski koridor (SAD), Koridor 11 (Kina), pruga do Budimpešte (Rusija i Kina)“, navodi Dojče Vele.
„Ako ima dosta nepoznanica oko samih ugovora, pretpostavlja se onda da tu postoji koruptivna praksa, koja i inače postoji u našem regionu, po mnogim zemljama trećeg sveta, poznato je da postoji u Kini“, rekla je Dragana Mitrović. profesorka Fakulteta politčkih nauka za Dojče vele.
„Sama zemlja je kriva što dozvoljava nepoštovanje svojih propisa“, saglasan je Goran Radosavljević. „Postoji na desetine ozbiljnih firmi sa Zapada koje su to isto radile u zemljama gde su te zemlje to dozvolile – zagađenje, korupcija, na primer Simens u Africi.“
„Odgovornost za korupciju, zagađenje, nepoštovanje zakona leži isključivo na državi Srbiji. Ako im zemlja dozvoli da to rade, oni neće da beže od toga. Ne postoji nikakav razlog da inspekcija ne ode, izmeri zagađenje vazduha u Boru i da primeni zakon. Ali – država ćuti“, zaključuje Radosavljević a prenosi Dojče Vele.
Kineska firma upala na privatne parcele kod Čačka, ljudima dali rok od 60 dana da se isele
Dodaj komentar