Srbija Vesti

Novi namet za domaće firme, za kršenje propisanih mera kazna i do 500.000 din

carina
Foto: Tanjug

Vlasnik domaćeg preduzeća kažnjen je u iznosu od 100 hiljada dinara, a razlog je saznao tek kada je kazna stigla na naplatu.

– Razlog je to što pri uvozu polovnog kamiona nismo prijavili nekoj tamo agenciji gume i akumulatore kao otpad, što i nije bio jer su gume i akumulatori i dan danas na tom vozilu. Niko od nadležnih nije pomenuo da to treba da se uradi iako prilikom uvoza prolazite 100 agencija i pregleda. Zalili smo se sudu na odluku. Oni su nas odbili te potvrdili kaznu – iskustvo je samo jednog od 32 domaća preduzetnika koji su za primenu propisa o tokovima otpada saznali na skuplji način.

Advokatski tim udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ utvrdio je tokom 2020. i 2021. godine da je ukupno 32 preduzetnika pravosnažno osuđeno za nedostavljanje izveštaja o posebnim tokovima otpada (2 u 2020. i 30 u 2021. godini), s tim da sud nije precizirao koja vrsta subjekta je u pitanju, kao ni da li je u pitanju uvoznik ili proizvođač, sa obrazloženjem da “nije moguće izvršiti pretragu po navedenom kriterijumu”.

Advokati ovog udruženja na osnovu podataka koje im je dostavio Prekršajni apelacionu sud, zaključuju da postoji značajan porast broja prekršajnih postupaka po žalbi za nedostavljanja izveštaja o posebnim tokovima otpada koje, i to sa 0 u 2019. na 77 u 2020. te na 118 u 2021. godini.

– Mnogi privrednici su nam skrenuli pažnju na problematičnu praksu Agencije za zaštitu životne sredine kada su u pitanju uvoznici. Kada uvoznik uveze neku vrstu robe, određene vrste robe potpadaju pod tu naknadu za tokove otpada. SEPA dobija te podatke i umesto da privrednicima dostavi obračun, šta oni treba da plate, kolika ja ta naknada i gde treba da je uplate, Agencija traži da joj privrednici uvoznici dostavljaju izveštaj sa podacima koje SEPA već poseduje – kaže za Luftiku Milena Amon ispred udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”.

Kako je spisak firmi koje nisu podnele izveštaj javno dostupan, privatne agencije nude uslugu izrade izveštaja koja često može biti skuplja od same naknade za tokove otpada što nema ekonomsku računicu, a da pritom Agencija ima sve potrebne podatke.

– Ako ne podnesete taj izveštaj, Agencija pokreće prekršajne postupke protiv naših privrednika i izlaže ih kaznama koje mogu biti više od 500 hiljada dinara za jedno DOO preduzeće a sve jer nisu podneli izveštaj sa podacima koje Agencija već poseduje i zato što nisu platili naknadu koja je par hiljada dinara. Ovakve kazne mogu da dovedu do gašenja preduzeća i to je jedan od razloga zbog čega su mnogi prešli da uvoze na crno. Ta praksa Agencije pospešuje crno tržište – objašnjava Milena Amon.

tok otpada
Foto: Zaštinik preduzetnka i privrednika Srbije

Amon kaže za Luftiku da je udruženje tražilo da se ovakav pristup izmeni, da se privrednicima obračun dostavi prilikom uvoza i da oni to jednostavno plate.

Iz ovog udruženja napominju da su dobili veliki broj poziva privednika koji se bave uvozom, u vezi postupanja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) .

Oni se opravdano pitaju da li je funkcija državnih agencija koje se plaćaju iz budžeta da budu servis privredi i građanima ili je njihovo postojanje fiktivne prirode kako bi se na još jedan način trošio budžetski novac?

Amon objašnjava da kada privrednik uveze neku vrstu robe može biti da ta roba ili deo uvežene robe potpada pod obavezu plaćanja naknade za tokove otpada (npr. sijalica ii slično) o kojoj mnogi uvoznici nisu obavešteni, pogotovo oni koji uvoze manje količine i različite vrste roba.

Robu regularno uvezete, platite carinske dažbine i PDV i slobodni ste da je pustite u promet.

Posle nekog vremena (često više meseci) SEPA šalje opomenu u vidu obaveštenja da ste u prekršaju jer niste podneli izveštaj o uveženoj robi na koju se plaća naknada za tokove otpada i tom prilikom dobijete informacije koja roba je u pitanju jer podatke vuku sa carine.

Bez podnetog izveštaja ne možete dobiti obračun koliko, kome i šta treba da platite i po osnovu tokova otpada.

SEPA traži da privrednici podnose izveštaj sa podacima koje SEPA već ima. Postavlja se pitanje koja je uloga SEPA-e kao agencije pri ministarstvu za zaštitu životne sredine i zašto se obračun naknade ne dobije na carini prilikom uvoza ili zašto SEPA ne pošalje obračun umesto što zahteva izveštaj? –

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) javno objavljuje izveštaj sa imenima firmi koje nisu dostavile izveštaj. Preduzeča su javno etiketiranea uprkos tome što im niko ne šalje obračun i instrukcije za plaćanje navedene naknade, objašnjavaju iz udruženja ““Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.

Paradoksalno je da naknade koje se prikupljaju po osnovu ekoloških taksi ne idu u namenski budžet za ekologiju već završavaju u budžetu RS a da ovako komplikovane procedure privrednike navode na prekršaj umesto da im olakšaju poslovanje.

Udruženje se krajem februara obratilo Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa zahtevom za hitan sastanak povodom procedure za naplatu tokova otpada, koja se pokazala kao štetna.

U Srbiji su zatrovani vazduh i voda, a 60 milijardi od eko taksi je pojeo mrak

Julija Vojinović

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
129 Shares
129 Shares
Share via
Copy link