katedrala tvrdjava
Novi Sad Magazin

Katedrala se kruni, Tvđava urušava, ali titula za prestonicu kulture je naša!

Turisti koji su se prošle nedelje okupili sa svojim aparatima oko simbola Novog Sada imali su priliku da usnime jedinstven prizor: Kateralu oko koje je razvučena žuta traka.

Ko bi pustio mašti na volju mogao bi da pomisli da se ovde odigrao neki misteriozni zločin ili da možda opet neko snima film u centru našeg grada, ali je odgovor mnogo manje glamurozan. Kruni se fasada i otpada nam malter sa simbola grada po kojem smo poznati.

Tako da dragi gosti, hvala vam što ste došli, dobro je što imate te kišobrane protiv sunca taman možete da ih raširite kad prolazite pored Crkve imena Marijinog da vam ne padne neki deo ornamenta na glavu.

Delove fasade možete poneti za suvenir još uvek ih ne naplaćujemo.

Za simbole grada nema para

Ovo nije prvi put da nam se kruni simbol grada. Kada se dogodi neko ozbiljnije nevreme, kao što je to bilo pre nedelju dana, sa Crkve imena Marijnog (Katedrale) otpadne neki crep ili deo ornamenta. I tada se razvuče ta žuta traka da se turisti i ostali pešaci ne bi baš previše približavali objektu inače vizuelnom simbolu koji je većini ljudi upravo i asocijacija za Novi Sad.

Dnevniku su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture rekli da opravka Katedrale nije na dnevnom redu ove godine. Nema para, sve se daje na obnovu podgrađa Petrovardinske tvrđave.

Potrudiće sу, kažu, da bude dogodine.

Dobro, nije da nam se žuri. Nije da je neko poginuo, što paničiti kad se nikakva tragedija još nije desila.

Pitanje je da li smo mi zauvek osuđeni da se nešto radi forme radi, a ne zarad suštine.

Novi Sad će za dve godine biti Evropska prestonica kulture. I mi još uvek ne znamo da li ćemo srediti Katedralu i hoćemo li išta uraditi za bedeme Tvrđave koji su puni pukotina i još pre tri godine im je trebala hitna sanacija.

Od te hitne sanacije bedama stiglo se do zamene kocaka na jednom delu puta na Tvrđavi.

Neke stvari se jesu promenile od kad smo dobili ovu titulu. Otvorile su se dve kulturne stanice u kojima se zaista nešto i dešava što bi moglo da zanima ljude, fasade u Podgrađu se sređuju i konačno je počela obnova kuće u kojoj je živela Mileva Marić Ajnštajn sa slavnim naučnikom neko vreme.

Zašto nam je trebalo da dobijemo nekakvo zvanje i titulu da bismo izdvojili sredstva  za raritet koji bi  u nekom drugom gradu uveliko donosio novac? Potencijalni muzej ispred kojeg bi turisti u nekoj drugoj prestonici čekali u redu.

No, bolje ikad nego nikad. Za sad se sanira šteta, da li ćemo ikad kročiti unutra kao u jedan redak muzej ostaje da vidimo.

Iako ove promene jesu vidljve, nameće se pitanje kako možemo da se ozbiljno spremamo za to zvanje EPK za dve godine ako ne radimo ništa na dva najvažnija simbola Novog Sada Katedrali i Petrovradinskoj tvrđavi?

Dok sve puca od Joko Ono, tvrđave mira, raznih dijaloga, divana, okruglih stolova, akcionih planova, strateških partnerstava, nama otpadaju delovi ornamenata sa crkve po kojoj nas zna svako ko nije iz Novog Sada.

U tom istom centru, u kojem svaka dva meseca imamo vašar ili neku malo pristojniju manifestaciju, a  sve pod okriljem kulturnih dešavanja kakvih treba jednoj prestonici kulture, e u tom istom centru njegov simbol se raspada svaki put kad dune malo jači vetar.

Ne znam, meni se čini da je za jednu prestonicu kulture važnije da sačuva kulturno- istorijski spomenik koji je možda i najvažniji deo njenog vizuelnog identiteta, nego da se dime kobasice i kurtoš kolači od decembra do maja.

Ali valjda nadležni znaju gde treba obrnuti. Pardon, uložiti novac…

Fondacija Novi Sad 2021: Vi radite za 0 dinara, a pare od projekata idu nama

Šta se radi na Tvrđavi?

Na Tvrđavi radova ima, iako još nema jasnih informacija o tome šta će biti sa napuklim bedemima o kojma se priča godinama unazad.

Ako odete na sajt Zavoda za spomenike kulture naći ćete galeriju fotorafija radova koji su se do sad obavili na tvrđavi glavnom je reč o sređivanju niša, delova tunela, postavljanju hidroizolacije kao i arheloškim istraživanjima.

Tokom prošle godine  sprovedeni su radovi  na obnovi i uređenju prilaznog puta, pešačkih staza i centralnog platoa Petrovaradinske tvrđave, a grad je za ovo izdvojio oko 20 miliona dinara.

Iako su uređene fasade u Podgrađu mnogo vidljivije nego sređeni plato, ostaje pitanje kakav je plan kada je reč o bedemima koji narušavaju statiku Tvrđave, kao i kako će Tvrđava da funkcioniše kada se celokupna obnova završi.

Pre nekoliko godina tim sa Fakulteta tehničkih nauka uradio je istraživanje čiji rezultati su ukazali na to da Exit festival sa muzikom, vibracijama i velikom frekvencijom ljudi ne narušava građu tvrđave.

Zaključak je takođe bio da do oštećenja dolazi zbog vremenskih uslova i vegetacije, te da je sanacija zbog narušavanja statike potrebna što pre. Ne verujem da su pod tim mislili na sanaciju platoa ispred Muzeja.

Ali bedeme za sad niko ne dira.

A tone i tone smeća iz katakombi zajedno sa korovom izneli su građani koji su se samoorganizovali uz malu pomoć JKP Čistoća. Tako da ako se Tvrđava malo i sruši imaće bar lep plato i okrečen sat po kojem je poznata.

Do 2021. ostalo je zapravo manje od dve godine. Možda se u ovih godinu i po dana dese čuda, možda su najbolje ostavili za kraj.

Svakako se nadam kada nam te godine nagrnu ti sa svih strana najavljeni turisti neće imati priliku da zajedno sa nama gledaju kako kultura može i bukvalno i metaforkički da se urušava kada i nije baš „na listi prioriteta“.

Mada, odlična bi to predstava sa vrlo snažnom porukom bila.

Zar ne?

Na Petrovaradinskoj tvrđavi se snimaju pornići, ateljei izdaju na Airbnb-u, a u tunelima diluje droga

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Saša Mandić

Saša Mandić

Član biblioteke, umereni zavisnik od društvenih mreža sa tendecijom ka ne toliko umerenoj zavisnosti. Volim život na ivici pun adrenalina pa mi pretrčavanja van pešačkog i probijanje rokova za vraćanje knjige nisu strani. Nemam televizor i cenim tišinu. Volim svoje ime jer zbunjuje ljude, a i dobro je u sučaju migracije u inostranstvo.

1 Comment

Klikni da komentarišeš

  • Bravo za tekst. Ovako treba da izgleda tekst novinara, analitičan, oštar i beskompromisan.
    Sve ono što su Vaše „kolege“ iz nekih drugih nazovi medija, zaboravili.