Da li znate gde je Krepoljin? Ovo mesto u Srbiji je toliko malo, da bi ga sa teškom mukom pronašli i na karti. Ipak, našao ga je veliki Bajern. Da, veliki minhenski Bajern.
Krivac je jedan karate trener, koji je rešio da jednoj od svojih učenica ulepša dan.
Na poslednjem popisu, 2011, Krepoljin imao je 1.542 stanovnika. Nalazi se u Žagubici, na početku istočnog dela Srbije, a u njemu živi i karateom se bavi mlada Nataša Maksić, koja je kao članica Karate kluba „Vrelo“ iz Žagubice na 13. svetskom prvenstvu u WKC konkurenciji nedavno, u novembru 2019, postala šampionka sveta. Biti iz jednog tolicnog mesta, a dostići svetske visine je – podvig vredan pažnje.
Ali, ova priča je pred vama iz jednog drugog, takođe sportskog, a pre svega ljudskog razloga.
Umesto nas, ispričaće vam je Natašin trener Tomislav Jelić, koji je o tome pisao i na svojoj Fejsbuk stranici, a preneo Blic:
„E pa dragi moji prijatelji, ovo je priča koja govori o kulturi, vaspitanju, i veličini jedne zemlje, njenog naroda i jednog njenog sportskog velikana.
Naime pod mojim okriljem u Krepoljinu, maloj rudarskoj varošici, trenira Nataša Maksić, devojka koja je đak generacije sa mnoštvom školskih nagrada i devojka koja je od 17. novembra prošle godine svetski WKC šampion. Ono po čemu je još posebna je to što voli fudbal i strastno navija za Bajern iz Minhena. Deklamuje ceo sastav kao iz rukava, prati utakmice, i zna mnogo toga o Bajernu. Zbog te njene strasti tata joj je kupio paket Zvezdinih ulaznica samo da bi gledala Bajern protiv Crvene zvezde.
Znajući sve to ja sam poželeo da joj priredim jedno malo iznenađenje i sve ovo što sam napisao u ovoj objavi napisao sam i u mejlu Bajernu iz Minhena. I onda je krenulo sve ovo o čemu sam pisao na početku moje priče.
Prvo: Veliki Bajern je tamo nekom treneru iz Resavice odgovorio već sutradan (mnogi umišljeni „moćnici“ iz moje sredine ne odgovore mi na mejl nikada).
Drugo: Ponudili su da pošalju Nataši čestitku i fotografije igrača sa njihovim potpisima, što sam ja naravno oberučke prihvatio.
Treće: Obavestili su me da je njihov paket na putu ka meni i zahvalili mi što sam im poslao mejl (zamislite oni se još meni zahvaljuju. Kod nas vas ignorišu i kada oni vas zbog recimo nekih značajnih rezultata ili bitnih aktivnosti trebaju da kontaktiraju).
Kada sam danas na treningu čitao Nataši našu prepisku i uručio joj Bajernovu pošiljku, Nale je bila u šoku. Bila je presrećna. Ostala je bez reči. Sa druge strane ja sam bio veoma ispunjen što sam jednom divnom detetu i mom učeniku doneo toliko radosti.
I na kraju da podsetimo, krilatica Bajerna glasi: mia san mia ili u prevodu ‘mi smo to što jesmo’. Biće da je tako“, zaključio je Tomislav Jelić.
Ne znamo da li Krepoljin ima neku svoju krilaticu. Ovo homoljsko naselje, pokraj kog je u vreme Rimljana prolazio čuveni put „via militaris“ ima brojne vredne arheološke iskopine, a po narodnom kazivanju u njemu su se, posle Kosovoskog boja, prilikom potonje najezde Osmanlija doselili ljudi iz južne srpske pokrajine. Moto mesta, možda, stvarno ne postoji, kao što je slučaj i sa Resavicom među čijih 2.000 stanovnika je i trener Tomislav Jelić. Ali, možda krilatice i nisu važne ako je tu ljubav i spremnost da se nekome ulepša dan.
Ova naša priča je, poput trenerovog gesta i Bajernovog odgovora, poslužila baš tome – da vam ovaj dan, makar na tren, bude lepši.
Dodaj komentar