U zabačenom ariljskom selu Dobrača dečiji plač nije se čuo 50 godina, a onda se Albanka Lina udala za meštanina Radomira.
Ovog marljivog, ali i radom izmučenog čoveka, u poznim godinama zadesila je najveća životna sreća, kada je sa Linom dobio prekrasnog sina i ćerku.
Međutim, ovu porodicu sada je potresla strašna tragedija, jer je Lina o kojoj je pričala čitava Srbija iznenada preminula, a dečica su ostala siročići. Bez majke je preteško, ali još teže je jer se nad krovom ove porodice osim tuge nadvila i nemaština.
– Suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali sreća me je pogledala. Kad sam dobio decu suze radosnice lile su niz lice. Nikad nismo imali mnogo, ali smo prvo odvajali za decu, a za nas šta ostane. Sada nas je zadesila ova nesreća i ostali smo bez majke i supruge, stuba porodice – kroz suze priča Radomir za agenciju RINA, koji je izgubio svog životnog saputnika.
Orunula kućica samo što se ne sruši uz Linu je bila dom, a sada izgleda jako tužno i još trošnije. Radomir radi najteže fizičke poslove, a sam vodi računa i o deci.
– Iako je bila druge vere, kulture i nacije, prešla je ogroman put kako bi upoznala svog životnog saputnika, kog očima u životu nije videla. Podarila mi je decu, sačuvala topli dom koji prokišnjava. Primila pravoslavlje i naučila srpski jezik. Proslavljala je slavu Svetog Luku, za koju je sve sama spremala – priseća se ovaj Ariljac sa puno ljubavi svoje preminule supruge.
Naseljen daleko od civilizacije, samo ovaj samohrani otac zna koliko je teško kad se jedva sastavlja kraj sa krajem.
Malo novaca iz nadnice i nešto od malina u polju Đokovićima je celogodišnji prihod.
Izvor: RINA, Telegraf
Radije bih se uvalila u kredite nego otišla u usamljenu kućerinu u srpskom selu
Dodaj komentar