Poput nekog malog plemena vijali su se po sali, dok njihovu ciku nije prekinuo dobro poznat zvuk – oglasio se birimbau. Uz pozdrav “boa tarde” na tečnom portugalskom desetak mališana zajedno sa svojom instruktorkom Nevenom okupilo se u krug, hodu, a onda sam se među njih ušunjala i ja.
Nakon razmene novosti iz vrtića, vrlo raspoloženi za priču, podelili su sa mnom svoja ne tako skromna znanja o jednoj nesvakidašnjoj borilačkoj veštini.
Iako im je svega pet, šest godina, već znaju da mi kažu od čega se sastoji gorepomenuti tradicionalni brazilski instrument. Ručicama mi pokazuju šta su njegovi delovi – tikva, baketa i kašiši, a pominju i pandeiro koji je takođe neizostavni deo svakog treninga.
Pitam ih šta je to što su naučili, a da pre nego što su počeli da treniraju – nisu znali.
– Nismo znali da brojimo na brazilskom.
– Ni da uradimo “Aú” (zvezdu)
A danas već imaju i omiljene pesme. Nabrajaju mi uglas: Capoeira é brincadeira, Um, dois, três, Maria conga…
Uz taktove jedne od njih počeo je, za moje najmlađe sagovornike, najveća radost u danu – još jedan trening kapuere.
Novosadski počeci
Da je kapuera (veština nastala u Brazilu među afričkim robovima, kao način da se prikrije trening borilačkih tehnika kroz igru i ritam) u Srbiju ušla “na mala vrata”, i da ju je, sasvim slučajno, “doneo” Irac, član jedne pozorišne trupe – zna tek nekolicina. A u život instruktorke Nevene Stević iz Novog Sada pokucala je na možda najlepši mogući način.
– Upoznala sam momka koji se bavio kapuerom. Imao je mali klub gde je držao treninge. Nikad do tada nisam čula za kapueru, niti videla nešto slično. Pola godine kasnije ni sama više nisam mogla da odolim toj magiji i pridružila sam se treninzima. Danas je taj momak, Siniša Cvetković, moj muž i već 15 godina zajedno promovišemo kapueru.
Kapuera za najmlađe
Neki Novosađani na treninge kapuere dolaze sa dobrim predznanjem o toj veštini duboko povezanoj sa kulturom Brazila. Drugi pak traže jedinstven trening na kom će im biti zanimljivo, a roditelji najčešće dođu sa željom da pronađu sveobuhvatan sport koji će podsticati pravilan rast i razvoj deteta.
– Mislim da je kapuera sveobuhvatna veština za telo, intelekt i kreativni i socijalni razvoj deteta. Svako dete je jedinstveno i upravo u tome je lepota, što mogu svi zajedno da uživaju na treningu. Neka deca se više nađu u muzičkom aspektu i vole da pevaju. Drugi vole kada radimo akrobacije. Nekome prija kada radimo hodu – igru kapuere sa partnerom, a neki najviše uživaju u posebno smišljenim igricama, navodi Nevena za Luftiku.
Najveći izazov u radu sa decom predškolskog uzrasta je, kako kaže, to što zahtevaju puno pažnje – često svi u isto vreme. Stoga naša sagovornica ne vidi sebe samo kao trenera već i kao edukatora i saveznika roditelja u vaspitanju dece. A za najveće radosti kao da je premalo reči:
– Svaki momenat sa njima je poklon za koji nisam znala da ću mu se toliko radovati. Trudim se da uživam u svakom momentu sa njima, jer će svako od njih već sledeće nedelje biti neko drugi, stariji, a jednog dana više neće biti deca. Posebno me raduje to što su neki od njih odrasli u našem klubu – poznajemo ih od 1. osnovne ili od ranije, a sada se spremaju za upis na fakultete. Ponosna sam na to što je kapuera i njima postala važan deo života i doprinela tome da budu ono što jesu.
Kapuera za sve
Na prvom treningu kapuere 1. marta davne 2009. bilo je samo 6 ljudi. Danas ta velika porodica ne bi uspela da stane u svoju salu za trening. I to je samo jedna od činjenica koja im služi za diku:
– Mi nemamo takmičenja i ne favorizujemo talentovane. Na treningu kapuere svako može da se pronađe u nekom aspektu: borbenom, akrobatskom, muzičkom, socijalnom. Ljudi koji treniraju kapueru su fenomenalni i to je verovatno i najveći benefit naših treninga – biti deo takve zajednice.
Malim, ali veštim koracima klub Capoeira Senzala Novi Sad stigao je do 17 godina postojanja, što će i obeležiti trodnevnom radionicom za decu i odrasle od 27. februara do 1. marta. A potom se spremaju i za “veliko finale” u maju.
– Već 25 godina organizujemo Balkan Capoeira Fest, koji je godišnji događaj svih Senzala klubova u Novom Sadu i Beogradu i najveći kapuera skup na Balkanu sa preko 200 učesnika. Na tom trodnevnom događaju kapueristi treniraju sa majstorima kapuere iz Brazila i Evrope, a tada je i ceremonija dodele novih rangova – posebno važan dan za najmlađe kapueriste jer se oni uvek raduju novom kanapu.
Mojih pitanja je pregršt, ali sat je već pokazivao da je vreme da se počne sa treningom. Zahvalila sam im na saradnji i krenula da se povlačim iz njihove hode.
– Nećeš da nam se pridružiš? – kroz osmeh me je upitala Nevena.
– Nemam opremu ovog puta, pokušala sam da se našalim.
– Ni ne treba ti oprema, ozbiljno je dobacio jedan od mladih polaznika.
Pa, onda, skoro da bih i mogla, pomislila sam, jer zaista deluje teško odoleti toj magiji kapuere.
Balerina Jovana Banić: “U svetu haosa, balet nas podseća na harmoniju, disciplinu i lepotu”
Dodaj komentar