Razmišljate o štednji, ulaganju ili osiguravanju svog kapitala, ali ste zabrinuti zbog inflacije i čestih promena na tržištu hartija od vrednosti i nekretnina? Finansijski savetnici i najveći svetski stručnjaci sve su glasniji u stavu da je ulaganje u zlato, u njegovoj fizičkoj formi, u trenutnim okolnostima, najbezbedniji i relativno najisplativiji vid štednje i osiguranja kapitala.
Na prvom mestu, ističe se da je zlato retko i da njegova vrednost nije uslovljena, niti prati promene u vrednosti druge imovine, poput nekretnina, štednje u banci ili hartija od vrednosti.
Ovo praktično znači da je rizik od pada kupovne moći kapitala, mnogo manji u slučaju zlata u poređenju sa na primer rizicima štednih uloga u bankama, koji su tipično prve žrtve inflacije.
Rizik je manji i od onog koji nosi ulaganje u nekretnine i hartije od vrednosti, čija vrednost značajno varira čak i na dnevnom nivou, te zavisi od mnogo različitih faktora.
Zašto bih 50 hiljada evra zarobio u poluge umesto u stan?
Kupovina nekretnine je jedan od najčešćih vidova osiguranja kapitala na našem prostoru. Ljudi koji imaju višak novca se u velikom broju slučajeva opredeljuju za kupovinu nekretnine računajući da su na taj način stvorili kapital koji “ne može da propadne“.
“To uvek mogu da prodam” je najčešće objašnjenje onih, ipak, manje upućenih i informisanih. Tržište nekretnina je u porastu i vrednost kvadrata je u Novom Sadu i Beogradu trenutno u usponu. Ključna reč ovde je “trenutno”.
Na ovo tržište najviše uticaja imaju odnos ponude i potražnje, finansijska stabilnost države, razvijenost građevinske industrije, uslovi stambenih kredita, generalna privredna stabilnost.
Svedoci smo da su gotovo svi ovi faktori trenutno u fazi velikih promena.
Odnos ponude i potražnje stanova uzurpiran je ekspanzijom potražnje kuća i vikendica. Finansijska i privredna stabilnost zemlje promenljiva je i vrlo upitna kategorija, trenutno naročito uslovljena korona-krizom. Banke samo pažljivo posmatraju i sublimiraju sve ove i još mnogo drugih uticaja.
Vrednost zlata je i u ovakvoj situaciji konstantna, pa čak i u porastu.
Iskustvo Novosađanina sa ulaganjem u nekretninu
Aleksandar M. iz Novog sada ispričao je za Luftiku svoje iskustvo sa kupovinom garsonjere u širem centru grada.
On je pre 15 godina kupio stan, kojem je cena za dve godine skočila duplo. Nije ga prodao, jer je, prema njegovim rečima, cena kvadrata u Novom Sadu bila visoka, pa bi, na kraju, opet bio na istom.
Kaže da je trebalo, ako je već hteo da zaradi, da tada proda taj stan, da se vrati kod roditelja, te da novac stavi u banku ili uloži u zlato i na kraju, da sačeka da cena kvadrata padne, te da onda kupi veći stan na istoj ili sličnoj lokaciji.
– Ali kako sam mogao da znam?! To nisam učinio i sada mi je novac zarobljen u tom malom stanu, u momentu kada se gradi kao da smo Las Vegas – kaže Aleksandar, dodajući da bi sada morao da spusti cenu tog stana, jer je reč o starijoj zgradi, a ponuda je velika.
Trenutno, kaže, razmišlja da proda vikendicu na Dunavu, ali nije siguran na koji način da sačuva taj kapital.
– Opšta je pomama za vikendicama i one su trenutno na ceni, zbog korone i svega. Ali, evo, nisam pametan kako da uložim i sačuvam vrednost tog novca. Da za pet, deset ili 15 godina vredi bar onoliko koliko sad – objašnjava on svoju nedoumicu, dodajući da ipak, ovoga puta novac neće uložiti u nekretninu.
– Tržište nekretnina je jako nestabilno. Sve mi to trenutno deluje usiljeno i prenaduvano. I ta cena kvadrata i potražnja i ponuda…plašim se da će taj balon u jednom momentu pući i raspršiti po vazduhu svu onu vrednost na koju smo računali – zaključio je Aleksandar za naš portal.
Slamarica, oročena štednja, ili ni jedno ni drugo?
Slamarica, odnosno čuvanje veće svote novca kod kuće je najnesigurniji vid štednje. Ipak, on je i dalje veoma aktuelan.
Zašto? Jer posle svih ovih godina ljudi i dalje nemaju poverenja u banke, a zaliha nije tolika da mogu da je pretvore u nekretninu.
Zašto je nesigurno?
Na prvom mestu zbog inflacije. Pet ili 10 hiljada evra neće imati istu vrednost za 5 ili 10 godina. Vredeće mnogo manje nego danas.
Pored toga, veliki je rizik od provalnika, krađe, požara ili drugog načina gubitka novca.
U tom smislu, banka je nesumnjivo sigurniji izbor, ali problem sa štednjom u banci su niske kamatne stope, koje, kada se uporede sa stopom inflacije, na kraju ne donose nikakvu štednju niti dodatni prihod, ili je on potpuno zanemarljiv, ako uzmemo u obzir period oročenja u kom vam vaš novac nije bio dostupan.
Primera radi, prošle godine u Srbiji stopa inflacije je, prema Republičkom statističkom zavodu, iznosila 1,7 odsto.
Kamate na štednju u bankama su se kretale od 0,04 procenta na štednju oročenu na tri meseca, pa do 1,62% na petogodišnju štednju u evrima (izvor Kamatica). Ako se to uporedi sa stopom inflacije, jasno je da ovakva štednja zapravo i nije štednja, iako je to i dalje bolji izbor od slamarice.
Oni koji se, pak, odluče da štede u dinarima, umesto u evrima, imaju povoljnije kamate (od 1,5 na tri do 4% na pet godina), ali, s obzirom na trenutnu inflaciju, kao i predviđanja o nastupajućoj ekonomskoj krizi, evidentno je da štednja u banci ipak nije “najsrećniji” izbor za ulaganje ili osiguravanje trenutnog viška kapitala.
Ulaganje u deonice i akcije
Berzansko trgovanje, ulaganje u akcije i deonice kompanija je vrlo prisutno na Zapadu i u razvijenim zemljama. Međutim, u Srbiji je ovakav vid investiranja, nažalost, još uvek nestabilna i rizična avantura.
Poznavaoci prilika kažu da obični ljudi ulažu u akcije, jer dividende premašuju kamate na štednju. To je tačno ukoliko živimo u ekonomski razvijenim zemljama, čije kompanije zaista isplaćuju dividende. U Srbiji su takve kompanije malobrojne, a upitna je i zarada putem dividendi.
Oni malo imućniji i iskusniji trguju deonicama, s namerom da zarade od prodaje istih kada one dostignu veću cenu. Ovakav pristup je rizičan za običnog čoveka, jer često zavisi od ilegalnih, ali nesporno prisutnih, insajderskih informacija i upućenosti u mikrokretanja u privredi i privatnom sektoru.
I dok ovaj koncept ulaganja i štednje u razvijenim zemljama živi generacijama, berza u Srbiji tavori, a građani sumnjičavo vrte glavom kada se spomenu ulaganja u akcije.
Glavni razlozi su višedecenijsko odsustvo tržišne privrede koje je ostavilo ozbiljne posledice, u praksi veoma loša zaštita prava manjinskih akcionara u Srbiji, i nespremnost države da učini neophodne korake kako bi se ovaj ključni segment finansijskog tržišta razvijao u pravom smeru.
Cenu ovog stanja skupo su platili građani koji su se, neposredno pred poslednju krizu, okušali na tada preskupom i nezrelom domaćem tržištu akcija.
Velike krize učinile su ljude opreznim i nepoverljivim
Iako poslednji izveštaji govore da je štednja u bankama u Srbiji u porastu, ovdašnji bankarski stručnjaci saglasni su da je to još uvek daleko od nivoa i poverenja koje građani zapadnih zemalja imaju u instituciju banke.
Mali je broj onih koji se ne zalede pri pomisli na Dafinu i Gazda Jezdu, kada je na najgrublji način izigrano poverenje građana, zbog čega je veliki broj naših roditelja i predaka ostao bez životne ušteđevine.
Inflacija je nešto što je usko povezano sa štednim računima, a ne tako davna dešavanja na našim prostorima naučila su nas (na teži način), koje razmere ona može imati.
S druge strane, kamate na štednju u Srbiji su tolike da se na kraju oročenog perioda praktično ne uštedi ništa, ili uštedi toliko da se s pravom pitamo “Da li je ovo realno”. Jeste realno, ako ste upoznati sa finansijskim kretanjima i inflacijom tokom oročenog perioda.
Sa akcijama i obveznicama postao je oprezan gotovo čitav svet, nakon velike ekonomske krize iz 2008. godine.
Sada se suočavamo sa, još uvek, nemerljivim posledicama ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa. Ona je, kažu stručnjaci, već počela, ali se njeni najteži udarci tek očekuju u toku 2021. godine.
Oni koji u “šteku” nemaju toliko da mogu kupiti stan ili vikednicu još uvek se u velikom broju slučajeva odlučuju za slamaricu, koja je bez sumnje najnesigurniji način čuvanja sredstava.
Kako, onda sačuvati vrednost trenutnog novca i kapitala? Rešenje bi moglo biti zlato, a evo i zašto.
Zašto ulagati u investiciono zlato?
Cena investicionog zlata je u poslednje dve decenije u snažnom rastu – 2000. godine cena investicionog zlata po kilogramu iznosila je oko 8.500 američkih dolara, da bi ove, 2020. godine, ona bila više od 7 puta veća, odnosno oko 60.700 američkih dolara za kilogram.
Zlato ima neprikosnoveni status skladišta i čuvara vrednosti, jer je nepromenljivih karakteristika i ne može se štampati.
Kao takvo, investiciono zlato je jasan izbor. Posebno, ako se uzme u obzir negativna realna kamatna stopa na štednju u celom svetu, pa i kod nas. Tu je i negativna fiskalna politika – konstantno štampanje novca i neprekidni stimulus programi, odnosno trošenje državnog novca suštinski bez pokrića u zlatu ili drugim kredibilnim rezervama.
Tako se obezvređuje vrednost novca i stvara inflacija.
Tržište nekretnina u Srbiji je trenutno pregrejano i o tome govore svi relevantni pokazatelji. Berza je još uvek nedovoljno razvijena i veoma rizična.
U Srbiji je moguće investirati u Fine Gold zlatne pločice i poluge finoće 999,9, čiji su standardi i vrednost potvrđeni od strane vodećih rafinerija i livnica iz EU i Švajcarske, odnosno čije su karakteristike u skladu sa svetskim standardima Udruženja učesnika tržišta dragocenih metala iz Londona (LBMA – London Bullion Market Association).
Jedna od kompanija koja vam može pomoći da uložite u investiciono zlato je i Zlatni Standard d.o.o. Beograd. Sve informacije o uslovima investiranja, kupovine i prodaje, kao i čuvanju Fine Gold zlatnih pločica i poluga, naći ćete na web sajtu kompanije Zlatni Standard, a dodatne informacije možete dobiti i pozivom na telefon 011/7709-128.
Zlatni Standard možete kontaktirati pratiti i putem društvenih mreža Twitter i LinkedIn .
Dodaj komentar