Magazin

Živim i radim 4 godine kao šljaker u Nemačkoj, ne verujte u baš sve bajke o obećanoj zemlji

zivot-nemacka
Foto: Privatna arhiva

Nemačka već decenijama zvuči kao El Dorado za ljude sa Balkana. Prilika za dobru zaradu i uređen sistem su glavni razlogi zbog kojih ljudi sa ovih prostora svoju sreću pokušavaju da pronađu u Nemačkoj.

Željko Porobija podelio je na portalu Index svoje iskustvo o životu u Nemačkoj.

U istoriji Hrvata (i naroda Balkana) nije postojala zemlja o kojoj se toliko mitova i bajki raspredalo kao o Njemačkoj.

Ja sam u ove četiri godine već prošao svašta, i to uvek u ulozi običnog šljakera. Ako dolazite u Nemačku da radite kao Senior Java developer ili igrati u prvoj postavi Bayerna, ovo nije članak za vas.

A ako dolazite bez potrebnih kvalifikacija, bez poštenog poznavanja jezika, s jedva par informacija u rukama – dobro došli u moj svet.

Pa ću vam iskreno reći kako ja vidim šta stoji, a šta ne stoji od onih najpopularnijih priča o Njemačkoj.

“Sve je sređeno”

Najbolje nasmjem Nemce kad im kažem da je za nas s Balkana njihova zemlja pojam uređenosti. Istina, već jedna šetnja ulicom bilo kog nemačkog grada ili sela odaje utisak većega reda nego kod nas.

Ali ima u tom njihovom redu i nereda koliko hoćete. Stalni radovi na putevima neretko dovode do groznih zastoja u saobraćaju. Gotovo redovito traju duže od dogovorenog roka. Administracija zna i gore zaštekati nego kod nas. Recimo, definitivno vam je lakše u Hrvatskoj s povratom poreza za fizička lica.

“Vozovi nikada ne kasne”

Živim nedaleko od železničke stanice, prečesto čujem informacije o kašnjenju ili nedolasku voza. I kad se otkaže voz – kao jednom kad sam se oko ponoći vraćao sa šljake – entšuldigung, snađite se kako znate i umete. Ili izbije štrajk mašinovođa, pa danima tražite alternativne metode prevoza. Većinom, naravno, stvari idu prilično dobro, ali teško vama ako se morate oslanjati na Deutsche Bahn.

“Nemačka medicina je najbolja na svetu”

Morao sam se njom baviti i privatno i poslovno, pa to vidim izbliza. Porodični lekari imaju odlične ordinacije, samo što je mene zapao baš najbezvezniji od svih (ali se lekar lako može promeniti). Bolnice su im vrhunske, s najmodernijom dijagnostikom i metodama lečenja. Ipak, i oni muče muku s kadrom, znaju jako zaštekati s negom. Operišu, daju terapiju, a onda nepokretnog čoveka ne paze kako treba i od dugog ležanja dobije dekubitus.

Rupe u sistemu najbolje je pokazala ova pandemija. Cepljenje je loše organizirano, a sve kao nešto digitalno. Registrujem se za termin i dobijem ga u nekom 180 km udaljenom gradu. A onaj moj lekar se ne vakciniše (stvarno ću ga promeniti).

Termine za analize i operacije ne dobijete baš brzo. No, pošteno govoreći, ako vas uhvati neki ozbiljni problem i morate biti operisani, Nemačka je zemlja u kojoj se želite naći.

zivot-nemacka-2
Foto: Privatna arhiva

“Nemački je nemoguće naučiti”

To vam kažu oni koji nisu ni naš jezik naučili kako valja. Ja sam došao s nekim predznanjem jezika, ali nisam umeo ni beknuti prostu rečenicu. Ipak sam već nakon četiri meseca mogao voditi i jednostavan razgovor za posao.

Sada govorim tečno, jedino rod imenica pogađam s nekih 80% točnosti. Objektivno gledano, nemački jest teže naučiti od engleskog, pa i francuskog – ali je i dalje lakši od našeg.

Spadamo u istu porodicu jezika, logika će vam brzo postati jasna, a imamo i puno zajedničkih reči. Stvarno je bitno za vaš posao da jezik dovedete do nekog pristojnog nivoa.

“Ljudi plivaju u lovi”

Definitivno je imaju znatno više nego mi na Balkanu. Hrana im je čak i povoljnija nego kod nas, možete po super cenama nabaviti i odeću, obuću, tehniku.

Ima i drugih pogodnosti – recimo, vrtići su besplatni (plaćamo samo prevoz do vrtića, i to 5 evra mesečno).

Zato, ako krenete raditi i najniži posao, za nemački minimalac (9 i po evra po satu), vi se već možete nekako pokriti.

A uskoro, ako je verovati novom kancelaru Olafu Šolcu, satnica minimalca skače na 12 evra. Inače se plaća uvek računa bruto. Najmanja koju sam dobio bila je oko 1200 evra u džep (1460 bruto). Ako se dobro ufurate u posao, plaća vam konstantno raste – u fabrikama već nakon godinu i po do 80%.

A plate vam i obrazovanje, samo ako ste voljni učiti, pa se stvarno pristojno zaradi.

Ali nećete baš plivati u lovi. Osim ako već imate nekretninu i ako vam ne treba auto. U protivnom, na najam nekretnine ili na kredit za kuću/stan ići će vam osetna lova (koliko god da su im krediti povoljniji nego kod nas).

Ako u sebi nosite i slovenski gen da stalno preuređujete kuću, ode vam još više love. Pristojni auto na kredit (poput običnog Golfa), s kaskom i redovnim održavanjem (pa još i gorivo) koštaće vas mesečno 500-600 evra.

Ja zato vozim stare kante za soma eura (onaj Opel na naslovnoj fotografiji me koštao 800). Uglavnom, love ima, ali pazite.

“Ubijaju se od šljake”

Radio sam u Srbiji, Hrvatskoj, Engleskoj i evo sada u Nemačkoj, nema tu nekih posebnih razlika.

Nisam nikada šljakao na baušteli, a najteže mi je bilo na poslu smetlara (to je stvarno intenzivnih 7 sati skakanja, trčanja, dizanja). Naravno da ćete se kao perač suđa ubiti od rada, ali to vam isto sledi i kod nas.

Samo što ćete kod Nemca imati sigurne pauze, plaćen svaki sat viška, a ako radite sezonski, imaćete od njihovog zavoda novac da prezimite.

I opet sve zavisi od vaše pameti. Ja već duže vreme imam 75% radnog vremena, slobodne vikende i praznike, 30 dana godišnjeg, božićnicu.

Prednost Nemačke jest definitivno u tome što sebi možete osigurati normalan život i bez robovanja poslu. Ako želite zadiviti rodbinu novom mečkom i luksuznim stanom u centru Frankfurta, nema frke, odšljakajte svojih 168 sati nedeljno i uživajte.

Ja sam ovamo ionako došao samo da bih nakon 25 godina Srbije i 25 godina Hrvatske zadnjih (nadam se) 25 godina proveo u nekoj normalnoj zemlji.

Otišla sam da radim u Nemačku i samo jednu stvar sebi nikada neću oprostiti

Luftika

komentara

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
111 Shares
111 Shares
Share via
Copy link