Svet u kome živimo je pun heroja. Onih koji su pobedili najveće bitke, one najteže. Sandra, rođena Bačkopalančanka, je jedna od žena koja je uspela da prevaziđe sebe, druge, očekivanja i bolest.
Iza svakog uspeha krije se mnogo padova i ratova za koje niko ne zna. Ovo je njena priča koja zaista daje inspiraciju i koju donosi portal backapalankavesti.com. Koja pokazuje da ništa nije nemoguće i da čovek ima neograničene moći u sebi.
Moja devojčica je tada imala devetnaest meseci, gledala sam je tako nežnu i malu, dok sam je dojila i jedino u glavi mi je bilo da su one moj život i moj smisao. Izraslina na mojoj dojci je tog momenta bila zaista velika, mogla se videti golim okom.
Potajno sam se nadala da će nestati. Bojala sam se da razmišljam šta je to i ignorisala sam savet doktora da odmah nakon porođaja odem na pregled. Nisam ni slutila šta me čeka.
Četiri godine pre nego što ću ostati trudna po drugi put, slučajno sam napipala neku grudvicu veličine zrna pirinča na jednoj dojci. Zaista me to nije uznemirilo i nisam razmišljala o tome šta to može biti.
Nisam mogla da zamislim da to može biti rak, jer imala sam 36 godina i to za mene jednostavno nije bilo realno. Odagnala sam tu vrstu misli.
Saznanje da imam kancer
Nakon nagovora svekrve i majke otišla sam da se pregledam i prijavila se kod doktora za pregled ciste u privatnoj klinici. Želela sam da razrešim dilemu oko toga. Nakon što me je doktor pregledao, upitao me je: „Zašto vi to zovete cista? To nije cista, vi imate zloćudni tumor na dojci“.
Izašla sam iz klinike i rekla majci da on laže i ne zna svoj posao, jer to je nemoguće da se meni desi. “ Odbijam da prihvatim to“ – rekla sam joj. Zna li on da sam ja potrebna svojoj deci i porodici i koliko imam godina? Mamografija će sutra pokazati istinu, a bila sam ubeđena da je to istina koju želim da čujem. Ali, nije bilo kako sam očekivala.
Da, ja imam kancer i sutra je hitno zakazana operacija
Nisam bila svesna šta je to što ja imam i šta će se desiti. Tada se nije pričao i pisalo o tome i nije bila podignuta svest o kanceru kao što je danas. Mislila sam da je ta operacija kraj i da ću posle moći da nastavim život zdrava nakon što otklone to. Nisam shvatala ozbiljnost situacije. Za mene je to bila prolazna prepreka u životu.
Operacija dojke, samospoznaja i selidba za Nemačku
Analiza PH nalaza je potrvdila da je izvađeno četrnaest linfnih žlezdi i čekala sam dalju potvrdu da li se to raširilo. Rezultat je bio odličan, tumor se nije raširio. Odbila sam hemoterapiju, ali sam tridesetpet puta bila na zračenju u Sremskoj Kamenici. Sama sam se borila sam tim.
Tata je umro, muž je radio u instranstvu, nisam htela da opterećujem majku, a ja sam brinula o svojim ćerkama svakodnevno. Uvek sam izgledala jaka, ali niko nije znao za moje mučnine i drhtavice koje su trajale satima čekajući da prođe. Sklupčana u mraku sobe sama sam se borila sa svojim demonima.
Ubrzo sam se vratila svakodnevnom životu. Ovo iskustvo me je navelo da počnem da analiziram svoj život. Shvatila sam da sam jako nezadovoljna i da se nalazim u jednom kalupu, programirana obavezama i posvećena svemu osim sebi.
Nedugo posle toga, odselila sam se u Nemačku. Bila sam depresivna i nisam imala životnu radost. Shvatila sam da moram nešto da promenim.
Razvod i gledanje u sunce
Godine 2012. prestajem da pijem terapiju koju sam dobila i počinjem da gledam u sunce do 15 minuta. To me je dosta promenilo. Počela sam da treniram, zdravo sam se hranila i snaga je počela da raste u meni. Shvatila sam da je fizička aktivnost najvažnija da bi se čovek psihički podigao i izašao iz depresije. Barem je to bilo u mom slučaju.
Odlučila sam da se razvedem i da počnem da živim novi život iz početka. Da pokušam da stavim svoje potrebe na prvo mesto. Da krenem od nule i počnem da živim život po mom. Bolest je još uvek tada stajala i nije se dešavalo ništa, rezultati su bili uredni.
Samo mi je u glavi bilo da budem majka svojoj deci, da živim zbog njih. One su mi bile smisao svega. Žena je jako blokirana kada ima dete i kada je fokusirana na majčinstvo. Teško je promeniti prioritete kad si žena i staviti sebe na prvo mesto. Bolest je još uvek tada stajala i primala sam tamoxifen 5 godina.
Nova tri tumora
Otišla sam 2014. godine na redovnu kontrolu mamografije i otkrili su tri tumora u istom tom kvadrantu (8 po redu mamografija).
„Sećam se kiša je padala, pljušti, ulica mi se vretela. Vratilo se. Bojim se i plačem. Želela sam da je ovo film koji će se završiti i ja ću zaspati. Ponovo klinika, ponovo hirurgija, doktori, analize, beli čaršafi, miris bolnice. Zašto bože? Zašto?“
Živela sam jako daleko od svoje dece i patila sam za decom i za svojim starim navikama od kojih sam želela da pobegnem. Osećala sam se „pocepana“. Opet. I zato se kancer i vratio. Prepisali su mi pogrešne tablete posle operacije. Izvadila sam još 6 tumora iz ožiljka.
2016. godina: Metastaze na kostima. Izvadila sam još 6 tumora iz ožiljka. Ukupno sam operisala jedanaest tumora i sada imam još dva tumora koja stoje.
Jedanaest puta napipaš grudvice i hladni znoj te oblije. Nisam ni znala šta sam prošla i koliko patnje je bilo u mom životu. Trudim se da ne mislim na to.
Promenila sam doktora i kliniku. Nisam mogla više da izdržim. Počeli su da me obuzimaju panični strahovi, nesanice, izgubila sam 15 kilograma. Gubila sam snagu i volju da živim. Gledala sam kako se gasim i kako nestajem, nisam želela da umrem, a umirala sam. Jela sam na silu i tešila se. Ovo je bio strah sa osnovom i nije bilo misli koja može da te spasi.
U tom paničnom napadu ne znaš za čega da se uhvatiš da se utešiš. Najradije bi da se pocepam i ostavim svoju kožu i pobegnem negde.
Čekala sam da uđem po rezultat kod najboljeg nemačkog doktora nakon pregleda. Sa jedne strane bivši, a sa druge sadašnji muž i deca. Svi se tresemo. Bila sam spremna na sve i gledala sam perike koje ću da kupim. „Nećete umreti, kada treba da metastazira najbolje je na kostima, a za to ima leka.“
Od tada pijem kalcijum i D vitamin, na 28 dana dobijam inekciju za metastaze i svakih 6 meseci idem na CT kontrolu. Imala sam još tumora koji su doktori odlučili da prate. I dan danas su tu i ja živim sa njima. Imam jedan na grudnoj kosti i jedan na šestom rebru koji su se kapsulirali i ne miču se.
Moj sadašnji muž, Slobodan Ninković i njegova majka su mi bili velika podrška. Prolazili su sa mnom kroz teške trenutke, plača, vrištanja, strahova i padova. Čovek kada je bolestan nije svestan koliko je teško biti pored njega i uprkos svemu pružati mu podršku. Jako sam im zahvalna što su istrajali i ostali uz mene kad je bilo najteže. Prava ljubav i podrška se iskažu u takvim trenucima. Hvala vam anđeli moji.
Joga, meditacija i molitva su me vratili sebi – Sve je u mojim rukama
Spojila sam se sa Monjom Švec, devojkom iz Bačke Palanke, koja se bavi jogom i meditacijom. Pomogla mi je da otvorim oči i osvestim se i pobedim panične strahove. Shvatila sam da sam sve sama sebi napravila i da sama sebe mogu da izlečim. Često puta sam u meditacijama plakala, plakala sam jer osećam ogromnu zahvalnost.
Zahvalna sam što sam živa i što sam dobila šansu da ispravim sve i živim svaki momentat onako kako želim. Zahvalna sam Bogu kojeg sam osetila i shvatila da je tu sa nama, a ne samo na nebesima. Oko nas je da nas prati i ujedno vodi. Vratila mi se vera u ljubav. Sve je savršeno poslagano i sve se u životu dešava uzorčno – poslednično.
Sada sam „sebična“ i postala sam svoja bez griže savesti. Sreća je da me drugi imaju, kakva god da sam, nego da me nemaju najbolju. Najbitnije je slušati sebe i voleti sebe istinski, slušati svoj unutrašnji glas i pratiti ga. Nikada nas neće odvesti na pogrešan put.
„Ovo za mene nije kraj, rešila sam da CT pokaže da nema ni traga od kancera. Znam da cu uspeti, a znam i kako.“
Filmska životna priča Nađe Komaneči, od savršene desetke do pokušaja samoubistva
Dodaj komentar