Nišlijka Maja Kocić je pobednik velike životne bitke i velika inspiracija za sve one koji se suoče sa strašnom dijagnozom. Ovog leta navršilo se 18 godina otkako je Maja (49) napipala uvećanu limfnu žlezdu na sredini glave dok je vezivala kosu u rep. Nije ni pomišljala da bi ta promena mogla da bude opasna po život, a ignorisala je i blage večernje temperature.
Kada su se stvari pogoršale do mere da više nije mogla da funcioniše od kašlja, znoja I temperature, javila se lekaru, a dijagnoza je bila strašna – difuzni B krupnoćelijski limfom, agresivni podtip limfoma koji ume da „odnese“ čoveka za tili čas.
Lekari i sreća bili su brži, a Maja je pobedila bolest.
Danas, kao prevremeno penzionisani inženjer elektronike, posvećena je Udruženju obolelih od limfoma LIPA, kao i svojoj porodici koja je sa njom prolazila kroz višegodišnji pakao i bitku za život.
– Kad mi je lekar saopštio dijagnozu nisam bila uplašena, jer nisam ni bila svesna kakva me borba čeka – kaže Maja Kocić za Telegraf.
U to vreme, Majine kćerkice imale su svega dve i četiri godine, a suuprug, roditelji i brat bili su joj ogromna podrška u bitci za život.
– Lečenje sam započela u Nišu, ali kako je bolest brzo progradirala morala sam da nastavim borbu na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Prošla sam kroz hemioterapije, zračenja lobanje i kuka, a onda mi je transplantirana i koštana srž – prepričava Maja.
Lečenje je trajalo pune tri godine. Primala je i održavajuću terapiju.
– Apsolutno sam slušala lekare – kaže Maja bez imalo dvojbe u glasu.
Kćerkice su bez mame dočekale 2005. godinu. Kada je Maja posle sedam nedelja izašla iz bolnice i vratila se kući, očekivala je da će joj se devojčice obradovati, da će joj poleteti u zagrljaj.
– Nisu me prepoznale, jer mi se lice izdeformisalo i nisam imala kosu – priseća se jednog od najbolnijih trenutaka u životu.
– Tek kad sam počela da pričam, shvatile su da je ispred njih njihova mama.
Mama, koja je nekoliko godina ranije bila u četvrtom stadijumu teške bolesti.
Mama, koja nikada u životu nije zapalila cigaretu, a obolela je od limfoma koji najčešće pogađa pušače.
Mama, koja je tek počela da troši četvrtu deceniju života, a nad njom se nadvila bolest koja, kako statistika kaže, „ide“ mahom na starije ljude.
Mama, kojoj se limfom pojavio na glavi, a ne ispod pazuha, na preponama ili vratu, gde se najčešće pojavljuje.
Mama, koja je i pre nego što će se suočiti sa užasnom dijagnozom bila fizički veoma aktivna i bez viška kilograma.
Mama, koja gotovo ni po čemu nije bila „kandidat za limfom“.
Pet godina pošto je započela najvažniju životnu bitku, Maja se pridružila Udruženju obolelih od limfoma LIPA koje ove godine obeležava 15 godina postojanja. Svake godine, 15. septembra se obeležava Svetski dan borbe protiv limfoma. Ove godine u Srbiji će biti obeležen pod sloganom „Mi ne možemo čekati“. Moto je nastao zbog potrebe pacijenata koje su u doba pandemije korona virusa sve veće, ali se, nažalost, mnoge od njih ostavljaju po strani.
Halil i Ajca u u najgore vreme došli iz Istanbula u Beograd, otvorili kafić i uspeli
Dodaj komentar