Kako gorile same sebe isceljuju i šta možemo da naučimo od njih

Naučnici tvrde da gorile koje same sebe isceljuju možda drže ključ za otkriće budućih lekova.

Naime, istraživači u Gabonu proučavali su tropsko bilje koje jedu divlje gorile, a koriste ga i lokalni ljudski iscelitelji, identifikujući četiri sa lekovitim svojstvima.

Laboratorijske studije pokazale su da su biljke pune antioksidansa i antimikrobskih sredstava.

Jedna je pokazala potencijal za borbu protiv super virusa, piše Danas.

Poznato je da čovekoliki majmuni sami sebe leče birajući bilje sa blagotvornim svojstvima.

Ranjeni orangutan nedavno je dospeo u svetske vesti zato što je koristio biljnu smesu da zaleči ranu.

U najnovijoj studiji, botaničari su zabeležili bilje koje jedu zapadne nizijske gorile u nacionalnom parku Mukulaba-Dudu u Gabonu.

Oni su odabrali četiri drveta koja bi mogla biti korisna na osnovu razgovora sa lokalnim isceliteljima: kapok (Ceiba pentandra), divovski žuti dud (Myrianthus arboreus), afrička tikovina (Milicia excelsa) i drvo smokve (Ficus).

Kora drveća, korišćena u tradicionalnoj medicini za lečenje svega, od stomačnih tegoba do neplodnosti, sadržala je hemikalije sa medicinskim svojstvima, od fenola do flavonoida.

Sve četiri biljke pokazale su antibakterijsku aktivnost protiv najmanje jednog soja virusa otpornog na više lekova – ešerihije koli.

Kapok je posebno pokazao „izuzetnu aktivnost“ protiv svih testiranih sojeva, kažu oni.

– To sugeriše da su se gorile razvile tako da jedu bilje od kojeg imaju koristi, što ističe ogromne rupe u našem znanju kad su u pitanju prašume Centralne Afrike, kaže doktorka Džoana Sečel, antropološkinja sa Univerziteta u Daramu, u Velikoj Britaniji, koja je sarađivala na studiji sa naučnicima iz Gabona.

Gabon ima beskrajne neistražene šume, koje su dom šumskih slonova, šimpanzi i gorila, kao i mnogih biljaka nepoznatih u nauci.

Krivolov i bolesti doveli su do toga da ogroman broj zapadnih nizijskih gorila nestane u divljini.

Oni su na Crvenoj listi Međunarodne unije za konzervaciju prirode u kategoriji kritično ugroženih vrsta.

Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS ONE.

Izvor: Danas