Pitali smo Srbe kako im je u Emiratima

Želiš posao u UAE? Misliš da su Dubai, Abu Dabi i generalno Emirati raj za poslove ako dolaziš iz Srbije? Onda je ovo tekst baš za tebe.

Ako ti je dosadilo da na Balkanu radiš za sitan novac, da te tretiraju kao nižu vrstu i da ne znaš kada će propasti firma u kojoj radiš, onda je pravo vreme da razmisliš o odlasku u Emirate. Jednostavno je, platiš vizu (na 3 meseca košta oko 400 €), uzmeš kartu, pa pravac Dubai ili Abu Dabi. Nakon 5-6 hiljada radnih sati, što je oko 2 godine, jedan od 10 srećnika koji ovamo stignu živeće super. Dvoje ili troje će se vratiti odakle su došli, a ostali će živeti pristojno.

Ako si već odlučio-la da kreneš u Emirate, računaj da ovde ne teče med i mleko. Barem ne za tebe. Računaj da ćeš možda pronaći posao, a ako uspeš u tome, radićeš 10-12 sati dnevno za mesečnu platu od nekoliko stotina €. Što i nije loše, s obzirom da ćeš imati smeštaj, hranu i prevoz. I sve će ti biti isplaćeno ako naiđeš na pouzdanog poslodavca.

– Najteži, i najčešći, početak za naše ljude je ugostiteljstvo u hotelima. Tu su plate u proseku 300-500 €, a radi se 6 dana po 12-14 sati dnevno. Privatni restorani i klubovi su sasvim drugačija priča. Ovde moraš da se naoružaš strpljenjem i verom u sebe. Kada nešto želiš, to ćes i dobiti, pre ili kasnije. Najveće prepreke na koje ćete naići su ponižavanje od raznih nacija (nešto na šta mi nismo navikli), mogućnost gubljenja samopouzdanja što implicira povratak u Srbiju, na početno mesto… Tu je i deljenje smeštaja sa „prljavim ljudima“, omalovažavanje… – kaže Daniel Lubina, koji je za dve i po godine od perača čaša došao do pozicije drugog čoveka u jednom restoranu u Abu Dabiju.

Ovo nije priča o starletama, nego iskustva običnih ljudi koji su u Emirate stigli svako iz svojih razloga. Uglavnom ekonomskih. Neki od njih su stigli kao doktori i inženjeri, drugi su krenuli od nule, međusobno se druže, pomažu i razmenjuju informacije. Okupljeni su u Facebook grupi Srbi u UAE. Svako od njih ima drugačija iskustva, ali i nekoliko zajedničkih imenitelja.

Jedan od njih je Ilija Vlahović, inženjer iz Beograda.

– U Srbiji sam radio za platu veću od proseka ali opet život u Beogradu je skup i nema perspektivu i tako sam rešio da odem. Pošto sam iz Dubaija tražio posao bio sam u prilici da idem na raznorazne intervjue i svašta video. Prvo, gledao sam koja je to firma koja me je zvala na intervju. Bilo je firmi koje su nudile 6-8 hiljada dirhama gde sam se jednostavno zahvalio i rekao da nemaju budžet koji meni odgovara. E sada druga stvar i po meni najteža je naći firmu koja će platiti tako nešto pošto svi traže upravo jeftinu radnu snagu ali ima firmi, restorana i škola koje su spremne da plate i za tako nešto treba vremena, ali nađe se. Što se mene tiče, na kraju sam našao dobru kompaniju i zaposlio se, i dobijam dobro iskustvo u Emiratima. Dobio sam pristojnu platu, ali što mi je bilo još važnije, upoznao sam klijente koji su veliki igrači – kaže Ilija.

Važan član ove zajednice je Ivan Zeljković aka Zeka Milioner. On je veliki šoumen, ima bend sa kojim nastupa na „domaćim“ žurkama. Ali, najvažnije od svega, pokrenuo je sajt Naš biro, na kojem naša zajednica može da pronađe mnogo korisnih i zanimljivih informacija. A važan deo tima Našeg biroa je Vladimir Lakobrija aka Easyshave, Novosađanin koji je ceo radni vek radio u video produkciji. Njegovi saveti mogu da budu zlata vredni.

– Dugo sam radio u Novom Sadu kao novinar, posle u produkciji, a 2011. sam hteo da dođem u Emirate. Važno je da znate da ovde ne možeš kao u Evropi, da dođeš i „evo me“. Jedna mala soba ili garsonjera košta 700 €. Moraš da imaš nekog ko će da te primi u goste da bi mogao da cirkulišeš i da tražiš posao. Ovde sam išao na našu foru, od vrata do vrata. Pucao sam samo na medije. Ali nisam ništa našao. To je zatvorena priča i jako je teško upasti, pogotovo ako imaš iskustva. Video produkciju ovde rade Indijci i Filipinci za male pare. Bio 70 dana, vratio se.

Vladimir nije odustajao, i u Emirate se vratio 4 godine kasnije, kada je dobio ponudu da u jednom restoranu radi kao konobar.

– Mislio da ću brzo naći nešto drugo, ali nije bilo tako. Potrajalo je godinu i po. Puno se radi, plata sa bakšišom je oko 750€. Imao sam sreću da sam upao u najbolji restoran na Bliskom Istoku, i 77. restoran u svetu. Potrčko, konobar, šef sale, supervizor, menadžer… Zarađivao sam više, ali teško može da se uštedi. Ipak, kasnije sam ovde doveo devojku. Upoznao ljude, napravio kontakte, i prešao u produkciju.

Vladimir kaže da se i u Emiratima oseti kriza, a da je za one koji nalaze prvi posao važno kakav ugovor potpisuju. „Sve dogovore usmene možeš mačku o rep da okačiš“, dodaje on.

– Arhitekte, lekari mogu da nađu posao, ali nije ni to kao što je bilo pre 5-6 godina. Jer se ovde oseti drugi talas krize. Ameri, Britanci, Nemci odlaze, mi ostajemo. U poslednjih 5 godina velika navala naših. Ali sami smo sebi skočili u stomak i spustili cenu. Indijci, Pakistanci, Filipinci rade za najmanje pare i njih tretiraju kao robove. A sada su Arapi skontali da smo mi super zamena za njih. Za malo veće pare – kaže Vladimir.