Posle masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i saopštenja nadležnih da počinilac zbog svojih godina ne može krivično da odgovara – javnost se pita da li je on sada slobodan i ima li država instrumenata da ga kazni na bilo kakav način.
Stručnjaci poručuju da ima, ali da je proces dug, komplikovan i zahteva ozbiljnu lekarsku proveru. Poručuju da država sigurno neće dozvoliti da počinilac ponovi zločin, piše Kurir.
Jednu odraslu osobu i devetoro dece u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubilo je, faktički i zakonski, dete. Baš zato, to trinaestogodišnje dete nije krivično odgovorno za zločin. Ne preti mu zatvor, čak ni kazneno-popravna ustanova.
– Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon – navodi se u propisima.
Da li je on sada slobodan, pita se javnost, a i roditelji učenika „Ribnikara“. Pored ostalog, traže od države stručno objašnjenje šta će biti sa dečakom, jer deca strahuju da će biti na slobodi. A gde je i šta bi moglo da sledi pojašnjava neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović, koja je veštačila u ranijim slučajevima maloletničkih ubistava.
– Stručnjaci, pre svega dečji psihijatri, psiholozi, rade na ispitivanju njegove strukture ličnosti, njegovih psiholoških svojstava i to je postupak koji će sigurno trajati nedeljama, možda i mesecima – navodi Đukić Dejanovićeva.
Kako objašnjava, u slučaju da neko nije krivično odgovoran i počini radnje iz razloga mentalne bolesti, onda se mora izreći medicinska mera obaveznog lečenja.
– To lečenje može da bude u ustanovi zatvorenog tipa i uobičajeno je da bude tako bar neki vremenski period – dodaje nekadašnja predsednica Skupštine Srbije.
Koje instrumente država ima
Ni lekarska ni sudska praksa u Srbiji do sada se nije susretala sa slučajem poput ovog. Dok o tome uče iz iskustava drugih država, uveravaju da i Srbija ima instrumenata da sankcioniše.
Advokat Branislav Stanišić navodi da Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama podrazumeva mogućnost da lice bude zadržano, hospitalizovano na lečenju zatvorenog tipa u psihijatrijskoj ustanovi sa brojem godina koji ne prelaze 18.
– Taj zakon može da se primeni i nad decom uz potpis dečjeg psihijatra. Jedan od načina na koji može da se mimo odobrenja staratelja ili zakonskog zastupnika zadrži u ustanovi zatvorenog tipa jeste da se proceni da je opasan po sebe, sopstveni život ili život drugih – kaže Stanišić.
Slavica Đukić Dejanović napominje da instrumenti države postoje, da se procenjuje interes i bezbednost ljudi, dece koji bi eventualno mogla biti žrtve ako se rizik dovodi u vezu sa ponašanjem maloletnog lica.
– Ne procenjuje se samo rizik šta bi mogao da učini i da li bi to bile radnje koje je već činio ili još teže, nego i kakav rizik počinilac zločina nosi kao ličnost sa svojstvima koje ima i radnjama koje je počinio u odnosu na druge – napominje Đukić Dejanovićeva.
Uslov za retroakativnu primenu budućeg zakona
Osim kod nas, 14 godina života je i na međunarodnom nivou, najčešća starosna granica za krivičnu odgovornost. Posle zločina u beogradskoj školi, predlog s vrha države je da se ona spusti na 12 godina.
I u tom slučaju njegov počinilac ostaje nekažnjen, ali bi bila opomena za ubuduće.
Branislav Stanišić kaže da se zakon ne može se primenjivati retroaktivno, osim ukoliko u ovom slučaju ne bi bio povoljniji po onog na koga se primenjuje.
Nadamo da se u budućnosti ovako nešto neće dešavati, gde bi se tako izmenjen zakon mogao primenjivati, a da je lice mlađe od 14 godina, kaže advokat.
Dodaj komentar