Kako izgleda kad Novosađanka izađe u Beograd?

Već dugo sam slušala o famoznom provodu u glavnom gradu, o najboljim klubovima, splavovima i after žurkama. Nedavno mi se ukazala prilika da vidim kako to izgleda i u praksi, a noćni život u Beogradu teško je uporediv sa novosadskim. Novosađane bije glas da retko prilaze devojkama, a nedavno je u medijima bila serija članaka koji se bave upravo ovom temom. Mogli smo videti da je u Novom Sadu najteže pronaći dečka, da su Novosađanke nafurane i da je dejting scena u gradu na ivici opstanka.

POVEZANO: Dejtin scena u NS – Gde je zapelo?

Po dolasku u Beograd, odmah se prebacite u petu brzinu, jer inače ništa nećete stići. Još jedna stvar na koju morate biti spremni kada izlazite u glavnom gradu je da će vam trebati skoro duplo više novca za provod. Počevši od taksija, koji je “bezobrazno“ skup, a ako vas taksista čuje novosadsko odugovlačenje i naglasak, budite sigurni da će taksimetar kucati brže od sekundare. Zato sam priču u sa njim prepustila iskusnoj drugarici, rođenoj Beograđanki.

Policija je na sve strane, i retko ko se usuđuje da seda za volan pijan. U Beogradu možete i autobusom u grad, devojke u štiklama i momci u košuljama ovde su svakodnevna pojava. Neće vas niko ni primetiti, osim ako ne otkucate bus plus. E to će već biti čudno.

Prvo odredište bio nam je fensi lokal u Strahinjića Bana. Atmosfera je opuštena, pije se uglavnom vino i viski, a mnogi i večeraju. Isključivo losos i suši, jer kako drugačije. Stiče se utisak da svi imaju mnogo para, a cenovnike na stolu retko ko i otvara. Slušam grupu ljudi iza sebe i čujem bosanski akcenat. Studenti. Malo dalje od njih grupica devojaka, jedna dovikuje konobara, a on odmahuje rukom pokazujući da je njihov račun već platio gospodin u odelu za susednim stolom. Na moje iznenađenje, ona veštim pokretom ruke objasni nešto konobaru, i on uskoro nosi flašu vina za sto istog onog čoveka. Devojke su uzvratile pićem. Gospodin ne deluje iznenađeno, otvara vino i poziva ih za sto. Tako se to znači ovde radi. Plaća se isključivo karticama, a konobari jedva stižu da usluže sve prisutne.

Ovde je počelo takozvano zagrevanje, i ubrzo nastavljamo dalje. Na splavove je sramota doći pre 1h, a s obzirom na gužvu u gradu i preko mosta, slobodno možete krenuti dosta ranije. Prvo pitanje na ulazu: imate li rezervisano. Ako nemate, vaš provod se ovde i završava, osim ako nemate spremnu novčanicu koja će odobrovoljiti sumnjivog tipa na ulazu. Zatim ide pretresanje i traženje lične karte. Na ulazu vas čekaju previše nasmejane hostese koje vas 5 minuta traže na spisku i još 10 vode do stola.

Prvo što primećujem na beogradskim splavovima su stranci. Momci su uglavnom za šankom, naručuju pića devojkama i opušteno ulaze u konverzaciju. Devojke lako možete podeliti. Ako su u štiklama, sređene, našminkane, odavde su, ako su u starkama, puštene kose i u farmericama, nisu odavde. Mešaju se jezici i akcenti, kulture i nacije. Konobari su uglavnom neljubazni, a kusur uopšte nemojte da očekujete jer ga nećete dobiti.

POVEZANO: Šta možete u Novom Sadu a ne možete u Beogradu

Šankeri su već druga priča. Oni izvode prave predstave, penju se na šank, koriste različite rekvizite, časte vaš šuterima, koketiraju sa svim devojkama, upaljač je uvek spreman, a nemojte se iznenaditi ni ako krenu da vas gađaju ledom i prosipaju alkohol po vama. U jednom trenutku, kao po naređenju svi nestaju iz šanka i nakon nekoliko minuta vraćaju se obučeni kao šeici, svi u belom. Penju se na šank, kreće ludilo, i ubrzo je pola kluba sa njima gore.

Ako krenete do WC-a trebaće vam baš dosta vremena da se provučete kroz gužvu, a uz put ćete sigurno upoznati nekoga. Ljudi u Beogradu lako započinju komunikaciju, a novosadski akcenat je ovde veoma popularan, pa, drage Novosađanke, u Beogradu slobodno otežite, jer je njima to očigledno veoma zanimljivo.

Verovatno sam izgledala kao Alisa u zemlji čuda, jer mi se moje beogradsko društvo stalno smejalo i zadirkivalo na svako moje pitanje. A šta sad oni rade? Kad je fajront? Zašto koktel košta 850 dinara?!

Negde oko 5 ujutro glasamo hoćemo li na doručak, na after ili u stan. Meni je već dovoljno za jedno veče, a pri pomisli na hranu postaje mi muka. Ipak, Beograđani me nadglasavaju, i odlazimo na roštilj. Red, gužva, čekanje. Svi pričaju jedni sa drugima, šale se, dobacuju. Devojke ne biraju gde će da sednu jer noge u štiklama od 15 cm otkazuju poslušnost. Ovo je zaista bio doručak, jer je već bilo 6 sati ujutru.