Potrošačko društvo bivše Socijalističke Jugoslavije se reklamiralo i te kako. Bez obzira da li je u pitanju bila štampa, televizija ili filmski žurnali, reklame su zatrpavale naša čula. Nije se štedelo, ima se može se, ali nije to ono što nas je reklamiralo svetu nego naš standard – prenosi N1.
Dobrih nekoliko meseci tokom 1977. godine „Ekonomska politika“, niskotiražni ali veoma ugledni ekonomski časopis, objavljivao je preko cele strane reklamu za „jurišni mlazni avion – jastreb“, proizvođen u fabrici „Soko“ u Mostaru.
Nije bitna reklama nego proizvod
Kao ni velika većina sličnih reklamnih oglasa tog doba, ni ovaj se ne odlikuje maštovitim dizajnom – naprotiv, i na kilometar se vidi da ga je radio neko ko za taj posao nije imao ni entuzijazam ni stručnost.
Ali, pre nego što se podsmehne, neka se čitalac zamisli nad činjenicom da su nam danas reklame na svetskom nivou – ali da više nemamo avione! Naravno, nije stvar samo u avionima: spisak nekadašnjih reklama dokument je o našem propadanju.
Željezara Nikšić, RTB Bor, pulski „Uljanik“, svetozarevački „Kablovi“, sarajevski „Energoinvest“, fabrika akumulatora „Trepča“… ništa od njih danas nije ostalo osim reklama štampanih pre nekoliko decenija na lošem papiru.
FAP je kupcima poručivao da njegovi kamioni prelaze 750.000 kilometara bez generalke, Cimos iz Kopra reklamirao je „Sitroenove“ „ajkule“, „žabe“ i „amije 8“, dok je „Zastava“ slikala „juga“ na tropskim ostrvima i na Kilimandžaru… A u novinskom oglasu za „Zastavin“ lovački karabin, glavno je bilo – lane!
Plastičnije od statističkih godišnjaka, reklame odslikavaju razvoj standarda građana: srećna jugoslovenska porodica letovala je u šatorskom naselju i kuvala na rešou na tečna goriva „standard“, vozila se u gumenom čamcu „Lihnide“ iz Ohrida, koji je bio „sastavni dio vašeg odmora i rekreacije…“, a umesto da vesla, ta porodica na krmu je kačila vanbrodski motor „tomos“.
Slogani za sva vremena
Mis Jugoslavije Ana Saso u mokroj majici preporučivala je sok „pipi“(u ono puritansko vreme to je bilo najviše erotike što je na televiziji moglo da se vidi!), a reklamni slogan za „bronhi“ bombone: „Lakše se diše!“, postao je toliko popularan da je otpočeo samostalan život. Disalo se i udisalo!
Nije se znalo za regulatorne agencije, savete za medije i zabrane, pa su se oglašavali i proizvođači cigareta i alkohola.
„Badel“ je imao slogan „Pij malo, pij dobro!“, rakija „Takova“ išla je uz „Do poslednje kapi!“, a „Rubinov“ vinjak bio je, jednostavno, „Šampion!“.
„Marlboro“ se nudio kao „original iz Sarajeva“, a za pušače je „Saponia“ iz Osijeka proizvedela i posebnu pasta za zube „kaukor denikotin“.
Slavne ličnosti u reklamama više su bile izuzetak nego pravilo: Dragan Holcer iz splitskog „Hajduka“ reklamirao je niške tranzistore, junaci serije „Naše malo misto“ kafu „frank“, a Robert Prosinečki – čarape „udarnik“.
„Prave cipele možda nećete naći, ali čarape – da!“, govori hipnotišući glas dok mladi fudbaler prvo ulazi u autobus, a zatim ispija kafu za šankom – dok se kamera spušta na njegova stopala u belim (negokakcim) čarapama – bez cipela!
„Galenika“ je na tržište izbacila afteršejv „victor“, pozicionirajući se između „briona“ i „pitralona“ s jedne strane, i „pino silvestrea“ i „jardlija“ s druge strane. Nešto kasnije, najavljivan kao „prvi jugoslovenski miris“, na tržištu u Srbiji se pojavio „vožd“ (slogan: „Vožd je stigao!“), ali je doživeo fijasko.
Bilo je to predskazanje, samo što niko nije obratio pažnju…
A kad smo kod slavnih ličnosti, podsetimo da je glumac Svetislav Bule Goncić debitovao na televiziji sedamdesete godine, u doba – shvatićemo to kasnije – blažene nevinosti.
U reklamnom spotu koji traje 24 sekunde, on je mališan koji telefonira iz samoposluge: „Mama, šta si ono rekla da je najvažnije? Bez čega tatu ne smemo da dočekamo u vreme ručka?“ A kad čuje, lupi se po čelu: „Pa da, kako se nisam setio! Župski vinjak!“
Dodaj komentar