jugoslavija-proizvodnja-opijuma
Magazin

Balkanska Kolumbija: Jugoslavija je bila najveći proizvođač opijuma

Još pre nekoliko godina istoričar Vladan Jovanović došao je do šokantnog zaključka. Povardarje, a samim tim i Jugoslavija, ispunjavalo je 43% legalne svetske potražnje za opijumom između dva svetska rata. U svom članku, Rađanje balkanske Kolumbije, opisao je i kako je u čitavu krijumčarsku mrežu bila uključena i država.

Kako prenosi srpski Nedeljnik, od 1919. godine pa sve do početka tridesetih, glavni posrednici u izvozu makedonskog opijuma bili su konzulati Kraljevine SHS u Marseilleu, Parizu, Baselu, Londonu, Bostonu i Chicagu.

Kupci su se obraćali direktno u konzulat, oni bi zatim javili se Ministarstvu trgovine i industrije, a ono bi onda angažovalo ovlaštene izvoznike.

Naravno, saradnja izvoznika i političara bila je posebno bliska pa bi pravo na izvoz dobijao onaj koji bi imao najbolje veze u političkom vrhu.

Dilovanje droge bio je doista unosan posao, a njime su se bavili čak i vlasnici skopske fabrike alkaloida Ognjanovići.

Toliko su razgranali posao da su američki dužnosnici pretili Jugoslaviji uvođenjem embarga zbog nelegalne proizvodnje i izvoza heroina. Nije ni čudo da je država htela veću kontrolu nad proizvodnjom i prodajom opijuma.

Već od 1933. godine postoji Jugoslovenski zavod za izvoz opijuma, a Privilegovano izvozno deoničko društvo (PRIZAD) takođe je osnovalo svoj Opijumsko odeljenje.

Sve je to utemeljeno godinu dana ranije, 1. januara 1932. godine stupanjem na snagu novog Zakona o opojnim drogama kada je proizvodnja opijuma dozvoljena samo u 17 srezova Vardarske banovine. Sirovim opijumom na veliko mogli su trgovati i veletrgovci, i to samo uz odgovarajuća dopuštenja.

Prodavati manje količine opijuma mogle su samo apoteke. Izvoz opijuma bio je u isključivoj domeni PRIZAD-a.

Koliko važna je bila proizvodnja u Povardarju govori i procena beogradske Stalne komisije za opojne droge koja kaže da je čitava svetska potražnja bila oko 250 tona godišnje sirovog opijuma, a da je samo u Povardarju proizvedeno do 70 tona.

Novcem od prodaje droge neko je finansirao svoje skupe životne navike, država je krpila rupe u proračunu, a VMRO (makedonski pokret za nezavisnost) je po uzoru na neke druge „revolucionarne“ grupe finansirao svoju „borbu“.

Od lepka do heroina: Sa čime se drogirala omladina u Jugoslaviji?

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

U ovom polju je oglasni blok koji može izgledati napadno i ružno. Ako uzrokuje loše iskustvo, izvinte zbog toga. Privremenog je karaktera Skrolujte ispod za još tekstova. 
loading...

Share Follow Tweet Share Share