Popularni voditelj i avanturista, Jovan Memedović, tokom bogate karijere susretao se i sa opasnim situacijama. Jedna od najrizičnijih dogodila mu se tokom ekspedicije na Severnom polu, kada je Memedović jedva izbegao fatalan ishod.
I sam priznaje da je mislio da mu je to kraj, kada je led po kojem je vozio motorne sanke rapidno počeo da se otapa.
Memedović je na Severnom polu snimao svoju autorsku emisiju „Sasvim prirodno“. Tada je, priznaje, prvi put pogledao smrti u oči i sam sebe zapitao šta mu je to trebalo.
– Prvi put sam tako razmišljao. Vozio sam motorne sanke po debelom ledu pola metra. To izgleda kao solidna debljina, ali se led vrlo brzo topio, a pošto je bio maj, već su se pojavljivale pukotine. Kroz njih se pomaljalo odvratno crno more. Kad propadnete kroz led, nema povratka jer vas on propusti i sante se odmah skupe. Da bi sve bilo kompletno, neko je pomenuo da je prethodne godine jedan čovek tako poginuo. Tri dana, dok sam sa dvojicom Norvežana tumarao tim prostranstvom, stalno sam se pitao šta ja, ludak, tu radim. Ceo bogovetni dan, od ujutru do uveče, pratili smo tragove belog medveda – ispričao je Memedović za magazin „Hello“, a preneo Magazin novosti.
Voditelj je za Srpski telegraf potvrdio ovu priču: „Da, tako je bilo, međutim, osim toga nema drugih detalja koje bih mogao da izdvojim“.
Memedović se prisetio još jedne situacije kada nije bio siguran kako će se sve završiti i da li će preživeti.
– U Sibiru smo u jednom trenutku ostali bez hrane. Ali kada ste u divljini koju nije takao čovek, može se doći do hrane. Jer taj živi svet vrvi oko vas. Životinje nisu u paničnom begu od vas pošto retko sreću ljude. Onda vi, kao neki lovac, dođete do plena. Jedan dan smo bili gladni, međutim, već sutradan smo se snašli. Upecali smo ribe. Imam ekipu, ovako privatno, imamo jedan kamp u divljini i tu možemo da preživimo samo od onoga što ulovimo. Tamo idemo leti.
Kako ističe, veruje u sudbinu i upravo mu je ona pomogla da ode na različite krajeve sveta.
– Prirodu sam istražio onoliko koliko me interesovala. Ako sam poželeo da idem u neki kraj sveta, tamo sam i otišao. Ne zato što sam imao dobro utvrđen plan i materijalnu pozadinu, već se tako samo odigralo. Moram da zahvalim sudbini. Ne verujem preterano u neke druge stvari, osim sudbine. Mene je sudbina prošetala onako kako sam ja zamišljao i kako sam sanjao. Nemam nekih većih izazova koji mi sada predstavljaju neki novi cilj da otputujem na određenu stranu sveta, više me interesuje neka određena priča. Da li sam našao sagovornika u samom Beogradu, 100 km od Beograda, da li na 5.000 km od Beograda, otići ću, spakovaću se i napraviti priču o onome što me zanima. Idem za pričom, ne za geografijom – rekao je Memedović.
Dodaj komentar