Poznato je da porodica Đoković veliku pažnju pridaje zdravom načinu ishrane, kao i da glavnu reč na tom polju vodi Novakova supruga Jelena. Zdravlje i vitak stas duguje pažljivom odabiru namirnica koje unosi u svoj organizam.
Nedavno je na svomm veb sajtu objavila tekst pod naslovom „Kako sam otkrila šta je dobro za moje zdravlje“, u kojem objašnjava kako je prešla na zdravu ishranu.
Prenosimo vam najzanimljivije pasuse:
U određenim fazama u životu bilo mi je važnije da hranim svoj mozak znanjem, pre nego telo energijom. Jela sam pice, testenine, hamburgere i sendviče, kao i slatkiše. Bez salate, ali sa puno voća.
Sećam se da sam mislila da su salate za ljude koji žele da smršaju, a pošto sam bila mršava, uvek sam smatrala da mi je potrebna „teža“ hrana da bih se opskrbila energijom.
Smešno je to što sam hranu delila u dve grupe: onu koja stvara celulit, i onu koja ne stvara celulit.
Sada kada razmišljam o tome, shvatam da su me brinuli jedino celulit i kilaža.
Dobra stvar je što nisam imala mnogo poroka, kada sam već odlučila da se pozabavim zdravom ishranom.
Kafu sam probala kad sam bila mlađa, ali mi se nije dopala. U stvari, povraćala sam celu noć nakon što sam je probala. Isto je bilo i sa cigaretom. Kad sam probala alkohol, povraćala sam 3 dana i izgubila 4 kilograma zbog toga.
Ljudi su smatrali da sam čudna. Čak i nedavno mi se desilo, na letu za London da se stujardesa toliko iznenadila kada je čula da ne pijem kafu:
„Ne pijete kafu? Čak ni ujutru? Da li ste sigurni? Kako ostajete budni tokom celog dana?“
Ne, ja ne uzimam kofein u bilo kom obliku. Čak ni zeleni čaj. I možda kafa nije porok za neke od vas, ali za mene je porok sve ono zbog čega se osećam zavisnom, od čega ne mogu da odustanem.
Osnova mog zdravlja su dobra ishrana, redovna vežba i dobar san. Kada preskočim svoju rutinu, na telu se to odmah oseti.
Tad počinjem da se osećam umorno, sporo, naduto i uznemireno.
Ali sada znam šta mi je, jer napokon moje telo i ja govorimo istim jezikom.
Shvatila sam da je energija koju trošim – energija koju ubacujem u sebe. Tad sam postala opsednuta onim što jedem. To je isto bila faza. Ne bismo trebali da budemo opsednuti bilo čime, ali pretpostavljam da svako mora da prođe tu fazu kako bismo našli ravnotežu.
I ja imam uspone i padove, odričem se rutine kada sam u stisci sa vremenom. Prvo čega se odreknem je vežbanje, i time se ne ponosim.
Volim da vežbam na otvorenom. Radim jogu, čučnjeve, plank i vežbe poznate kao „legionar“. Volim plivanje, biciklizam, trčanje, a kad se ukaže prilika igram i tenis.
Moja slabost je što preskačem treninge kada nemam vremena. Pazim da hrana i san budu u ravnoteži uvek, ali vežbanje je jedina stvar koja trpi.
I ono što je veoma važno: ako je nešto dobro za mene, ne znači da je dobro i za vas. Svako do nas treba da sluša svoje telo i da deluje u skladu sa tim.“
Dodaj komentar