Jednosmenski rad u školama, pilot projekat najavljen za 1. septembar 2019. godine, suštinski neće doneti mnogo novina, imajući u vidu da nije obavezan, ali će zato, s druge strane, učenicima koji to budu želeli, doneti mogućnost da učestvuju u različitim treninzima i radionicama, i to besplatno, piše Blic.
Jednosmenska nastava postoji i sada u određenim školama, kažu iz Ministarstva, jer škole jednostavno teže tom konceptu, kad god postoji mogućnost, odnosno dovoljno prostora da svi đaci mogu da svoj „radni“ dan započnu odmah izjutra. Uglavnom su to izdvojena odeljenja, odnosno seoske škole.
Međutim, novi koncept jednosmenske nastave osmišljen je nešto drugačije od pukog pohađanja prepodnevne smene.
Deci će biti ponuđene brojne aktivnosti
Predlog Ministarstva prosvete jeste da se u projekat uključi 240 škola, ali je realnije da će ih ipak biti oko 210, ipak – tačan broj škola koje će učestvovoati još uvek nije poznat. Potrebno je da ustanove obezbede određene uslove, a jedan od prioriteta jeste da imaju kuhinju u okviru škole, ili ako je nemaju, da imaju organizovan ketering. Naravno, i da bude dovoljno prostora.
Ideja je da se učenicima ponude dobro osmišljene aktivnosti nakon redovne nastave, i to da vreme koriste u funkciji razvoja, kažu iz Ministarstva i objašnjavaju šta to zapravo znači.
Kako izgleda nov koncept
Dakle, nastava će počinjati u uobičajeno vreme za prvu smenu, što je uglavnom osam sati izjutra. Nakon redovne nastavne, dete koje želi da ode kući, niko neće sprečiti u tome, ali imaće i mogućnost da ostane da ruča i da učestvuje u određenim aktivnostima, za koje se škola odluči, a koje će biti besplatne.
Deca će učiti da sama poprave bicikl
– Primera radi, danas mnogo roditelja radi od 9 do 17 časova, pa dok dođu kući to je već 18 časova. Dete je, po sadašnjem, školu završilo već oko 13.30 časova i „samuje“ do 18 časova. Mi želimo da to vreme iskoristi da radi domaći zadatak, da uči strani jezik, da se bavi sportom, svira neki instrument, da stiče preduzetničke veštine u učeničkoj zadruzi i slično – kažu iz Ministarstva.
I ručak će biti besplatan, kako je nedavno medijima rekla Jasmina Đelić, načelnica Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava Ministarstva prosvete, koja je dodala i da će za dodatne aktivnosti biti angažovani nastavnici.
Iz resornog ministarstva „Blicu“ su dostavljeni i predlozi aktivnosti „za obogaćenu obrazovno-vaspitnu podršku školama sa jednosmenskim radom“. Svaka škola ponaosob odlučiće koje će programe praktikovati.
Šta će raditi posle ručka?
Tako će se u vremenu nakon ručka održavati dodatna, dopunska, mentorska nastava, pripreme za takmičenja, prijemne ispite, zatim radionice o nasilju, prevenciji narkomanije i drugih zavisnosti, kao i o razvijanju komunikacije, veštine učenja i drugo.
Takođe, đaci će moći da pohađaju i završe osnovnu muzičku školu, školu sporta, školu crtanja, školu stranih jezika. Učenici će pohađati časove instrumenta i solfeđa po programu muzičke škole i pripremati se za ispitni program. Biće i dramskih sekcija, matematičkih, hemijskih…
Moći će da budu i deo učeničke zadruge. Organizovaće se radionice „o lepom, na lep način“, što podrazumeva likovnu, muzičku, literarnu, filmsku, pa čak i strip sekciju. Deca će imati prilike da se bave govorništvom, razvojem kritičkog mišljenja, izvođenjem eksperimenata iz domena prirodnih nauka.
Učenici će, u okviru sekcije „Internacionalni dan“ raditi na upoznavanju i prikazivanju geografskih, istorijskih, kulturoloških i drugih osobenosti izabranih zemalja. Svoje produkte prikazuju roditeljima, lokalnoj zajednici i drugima na kraju ciklusa.
Razvijanje zdravih životnih stilova
Dalje, aktivnosti iz domena ekološke etike, zaštite i dobrobiti životinja podrazumevaju da se u školi pravi mali zoo-vrt od životinja koje mogu da žive u dvorišnom prostoru.
Učenici ih hrane, čiste njihova mesta boravka, pripremaju predavanja za duge učenike o načinu života i ishrani, iznalaze načine za obezbeđivanje hrane… Deca će moći i da naprave vrt u školskom dvorištu i da ga održavaju.
Razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova, bezbednosti u saobraćaju i negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti, kao i upućivanje u vršenje jednostavnih popravki na biciklu i njegovo održavanje – ovim će se baviti u okviru programa „kultura u saobraćaju i sportu“.
Inače, treba napraviti razliku između već postojeće celodnevne nastave i jednosmenskog rada.
Celodnevna nastava se odnosi na učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, u kojoj nastavu ostvaruju dva učitelja. Đaci se prihvataju od 7 sati, koji, posle prepodnevnih redovnih časova, imaju slobodne aktivnosti, obrok i organizovano slobodno vreme, a zatim u drugoj smeni nastavaju sa delom redovnih časova, što se zavšrava oko 15 časova.
S druge strane, produženi boravak nije isto što i celodnevna nastava: učenici u boravku imaju organizovano slobodno vreme, samostalno učenje ili učenje uz podršku nastavnika, a redovnu nastavu imaju kod drugog učitelja koji ostvaruje nastavu svih predmeta. Ministarstvo prosvete finansira produženi boravak u prvom i drugom razredu, a postoje i kombinovane grupe prvog i drugog razreda.
Kada nastavnici prestanu da budu pedagozi, Srbija nema (svetlu) budućnost
Moj komentar na jednosmensku nastavu – katastrofa! A zasto, verovatno se pitate? Zato sto dolazim iz zemlje sa takvim sistemom obrazovanja. Samo gube vreme u skoli, jos vise se zaglupljuju deca, nad njima se vrsi celodnevna propaganda, otudjuju se od roditelja, postaju sve vise gojazni i imaju vise problema sa kicmom. Vannastavne aktivnosti nisu one koje roditelji ocekuju, vec je to cista propaganda. Nemam uvid u to sta moje dete uci, a uce na primer o svetskim humanitarnim organizacijama za koje svi mi dobro znamo za sta sluze. Skola je postala vrtic da bi roditelji postala i ostala jeftina radna snaga onima kojima treba. Po meni, mnoga zla su nas zadesila u nasim zivotima, ali je ovo jedno od najvecih i najpametnije bi bilo da se narod odmah pobuni. Ali, ne vredi, mozgovi su vec isprani, i niko ne zeli da cuje iskustvo onog cije je inteleigentno dete postalo glupo.