Uprkos ratovima i ratnoj propagandi – intenzitet života među Srbima i Bošnjacima se nikada nije menjao.
U Baljvinama ne znaju šta znači „zavadi pa vladaj“”, a iako deluje kao priča o „iza sedam mora i iza sedam gora“, ovo je priča o bosanskohercegovačkom selu koje ne bi trebalo skidati sa naslovnih stranica. Malo mesto nadomak Mrkonjić Grada je možda i jedinstveno na svetu. Među meštanima bošnjačke i srpske etničke pripadnosti nikada nije zabeleženi niti jedan sudski spor, incident, a o ratnim dejstvima tokom Drugog svetskog rata ili onog minulog pre 21. godinu da ni ne govorimo. Meštani Baljvina su smešteni između Jajca i Mrkonjić Grada, navodi pressserbia.com.
Uprkos ratovima i ratnoj propagandi – intenzitet života među njima se nikada nije menjao.
GORNJE I DONJE BALJVINE
Selo je geografski podeljeno na Donje Baljvine i Gornje Baljvine. Etnički Srbi su smešteni u Donjim, a etnički Bošnjaci u Donjim Baljvinama.
– Ja razumem, može biti mržnje, možda, ali ako smo ljudi mi svi i idemo da nam je bolje, ali ići ugnjetavati nekoga, to ne mogu da razumem. I to svoj čovek. Tako nisi musliman ako možeš da zaspiš, a znaš da ti komšija nema šta da jede, nisi čovek. Sa njim moraš da podeliš – izjavio je jednom Šefko Čaušević, nezvanični lider Bošnjaka.
Miroslav Tešanović iz Gornjih Baljvina je u jednoj rečenici rekao sve.
– Kad su ljudi pametni i misle dobro, onda nema prekora ili nešto da ti mene mrziš i ja tebe. Gde mrze jedan drugoga, tu nema života. Mi smo za vreme onog rata, ja njega pamtim, ja sam imao 15 godina, sad mi je osamdeset peta…
Ovo selo mora i treba da posluži kao primer drugima.
NAJPRVI, DO NEBESA
– Mi u BiH treba da smo „najprvi“, do nebesa kako se kaže. Jerbo to nema sad. Da ja tebe mrzim, a ti mene – ušao đavo u narod – kazao je Tešanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ne kriju meštani da su Bošnjaci od devedesetih bili u goroj situaciji, jer nisu mogli da se kreću. Meštani i Gornjih i Donjih Baljvina se nerado sećaju toga – iako ovde nikada ni jedan metak nije proleteo.
Srbi su pomagali Bošnjacima, jer kako kažu „tada je svaka budala nosala pušku“. Oni znaju da rat nikada nikome nije doneo ništa dobro, samo loše i da uvek neko nekoga treba da pomaže i spasi u kriznim momentima.
Ovo selo je sačuvano i u Drugom svetskom ratu i to kako kažu samo „mozgom naroda“, jer u najtežim vremenima su imali mudrih ljudi na pretek.
MALO PAMETNIJI OD DRUGIH
– Možda nemamo žive vode, pa smo malo drugačiji od ostalih, pa smo malo pametniji, da tako kažem, od drugih – kazao je za RSE Marko Vučinović koji u Baljvine odlazi vikendom.
U Baljvinama je četvrtak neradni dan, jer nemaju prirodni izvor vode – te se tako nadaju da će obezbediti pitku. Oni od davnina veruju da ne valja raditi četvrtkom.
KAD ĆE „NORMALAN“ ŽIVOT
Upravo zbog njihovog načina života – jedinog ispravnog – neki smatraju da vlasti ne žele da osposobe ovo mesto za „normalan“ život. Putevi su loši, vodu smo već pomenuli, a Šefko je za RSE kazao da „nikome nije stalo da Srbin i Musliman sarađuju“.
Po popisu 1991. godine Baljvine su imale 1.140 stanovnika. Nalazi se ispod planine Čemernice, iznad kanjona Vrbasa na visini od 543 metra. Udaljeno je 15 kilometara od Mrkonjić Grada. Ovo mesto je i dom nacionalnom spomeniku BiH, jer je u zaoseoku Kocelji pronađen stećak iz perioda 14. veka u maju 2003. godine.
IZA SEDAM GORA I SEDAM MORA
U Baljvinama ne znaju šta znači “zavadi pa vladaj”, a iako djeluje kao priča o “iza sedam mora i iza sedam gora”, ovo je priča o bosanskohercegovačkom selu koje ne bi trebalo skidati sa naslovnih stranica u 21. veku.
Najstariji stanovnici se sećaju vremena kada su džamija i crkva paralelno obnavljane. U Baljvinama je uvek bilo samo važno da si čovek. Ništa izuzev toga.
KAKO JE ŠABAN PROŠAO KROZ SELO
Pronašli smo i svedočanstvo Šabana Habibovića, koji je stajao oči u oči sa Momirom Talićem, generalnom Vojske RS. Talić je sazvao sastanak sa Bošnjacima iz Baljvina.
Deo teksta vam prenosimo sa IWPR.net:
– Uveravam Vas da mi možemo da nastavimo da živimo sa našim srpskim susedima.
– Kad je tako, da li biste se usudili da sada prođete srpskim delom sela? – uzvratio mu je Talić pitanjem.
– Proći ću celim selom ako treba – ja se nikog ne plašim – saopštio je Habibović, i potom se okrenuo i otišao pravo u pomenuti deo.
A kada je zastao ispred jedne srpske kuće i po imenu pozvao njenog vlasnika, komšija nije počeo da puca, niti da ga vređa – što je očekivao Talić. Umesto toga, on je pogledao kroz prozor i rekao:
– Šabane, šta se dešava? Treba li ti pomoć? Čekaj me, dolazim, samo da se obučem!
Nakon što je bio očevidac tog prijateljskog razgovora, Talić je – verovatno gnevan na stanovnike Baljvina koji nisu željeli da ratuju jedni protiv drugih – uzviknuo: „Niti ste vi muslimani pravi muslimani, nisti ste vi Srbi pravi Srbi – vi ste neki vrlo čudan narod!“
Pogledajte i video:
Vodič kroz Banjaluku: 8 mesta koja morate videti
Dodaj komentar