janus-korzak
Magazin

Voli svoje dete kakvo god da je – netalentovano, nesretno i pomozi mu da ne postane kao ti

Janusz Korczak je čuveni poljski pedagog, pisac, lekar i društveni radnik koji je tri puta odbio da sebi spasi život. Prvi put to se dogodilo kada je Janusz odlučio da ne emigrira u Palestinu pred okupaciju Poljske, da ne bi sirotište prepustio sudbini na volju uoči strašnih događaja, piše Buka.

Drugi put, kada je odbio da beži iz varšavskog geta. Treći put beše ovako: kada su svi štićenici Doma siročadi bili već u vozu spremnom da krene u logor, Korczaku je prišao jedan SS oficir i upitao ga:

– Jeste li vi napisali “Kralja Matijuša”? Čitao sam tu knjigu u detinjstvu. Nije loša knjiga. Slobodni ste.

– A deca?

– Deca nisu. Ali vi možete napustiti vagon.

– Grešite. Ne mogu. Nisu svi ljudi nitkovi.

Nabijanje osećaja krivice, uloga žrtve: Kako da prepoznate toksične majke?

1. Ne očekuj od deteta da bude kao ti ili kao što bi ti hteo da ono bude. Pomozi mu da ne postane kao ti, nego kao ono samo.

2. Ne traži od deteta nadoknadu za sve što si mu pružio. Dao si mu život, kako bi to moglo da se vrati? Ono će dati život nekom drugome, taj drugi će dati trećem – to je nepovratan zakon zahvalnosti.

3. Ne iskaljuj ljutnju na detetu, da ti u starosti ne bi bilo gorko parče hleba. Jer što poseješ to će i da nikne.

4. Ne gledaj na njegove probleme kao da su zanemarljivi. Život je svakome dat spram njegove snage i zato veruj da njemu nije lakše nego tebi, a možda mu je i teže pošto ono nema iskustva.

5. Ne ponižavaj!

6. Ne zaboravi da su najvažniji susreti jednog čoveka – njegovi susreti sa decom. Obraćaj više pažnje na njih – nikad ne znamo koga smo to sreli u detetu.

7. Ne muči sebe ako nešto ne možeš da učiniš za svoje dete, samo se seti: za dete nije učinjeno dovoljno ako nije učinjeno sve što se može učiniti.

8. Dete nije tiranin koji je zavladao tvojim životom, nije ni samo plod od krvi i tela. Ono je dragoceni pehar koji ti je život poverio da ga čuvaš i da u njemu održavaš stvaralački plamen. To je oslobađajuća ljubav majke i oca koji ne gaje „naše“ dete nego dušu datu im na čuvanje.

9. Znaj voleti tuđe dete. Nikad ne čini tuđem detetu ono što ne bi voleo da neko čini tvom.

10. Voli svoje dete kakvo god da je – netalentovano, nesretno, i kad poraste. Raduj mu se u svakom obraćanju jer dete je praznik dokle god je s tobom.

Pohlepno dete ima bunar iskrivljenih želja, a gde nema ljubavi, glad za materijalnim je nepresušna

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku