Ivana Lešević (7) iz sela Samaila kod Kraljeva, devojčica je prelepe, duge zlatne kose koja svoje detinjstvo provodi u staroj, oronuloj brvnari. Skromna poput svoje majke Marije, predivna Zlatokosa ne traži puno – mašta o svojoj sobi i jednoj lutki sa zlatnom kosom, poput njene.
Ivanina majka jaka je i hrabra žena, koja se lavovski bori da svojoj ćerkici obezbedi osnovne uslove za srećnije detinjstvo.
Marija je samohrana majka koja je imala rak dojke, ali koja i tako bolesna radi šta god kad joj se pruži prilika.
Šta god. Samo da njena devojčica ne bude gladna.
– Brvnara ima jednu sobu, hodnik i kupatilo. Unutra nema vode i uslovi su katastrofalni. Imamo u dvorištu česmu, pa sa nje uzimam vodu, a tu mi živi i sestra koja mi izlazi u susret. Koristim njenu veš mašinu i ćerkica i ja se kupamo kod nje – priča Marija za Telegraf.rs.
– Bio mi je oslonac i desna ruka, i imao je planove da podigne kredit, da mi pomogne oko sređivanja kuće, ali eto… Bog je tako hteo – priča naša sagovornica pokušavajući da zadrži suze.
Sve do tada, imala je primanja ukupno 7.000 dinara. Sada, kaže, nema ni to, jer se i dalje razmatra dodeljivanje socijalne pomoći.
„Želim svoju sobu i lutku“
U njihovoj brvnari skoro da nema ničega, ali ima puno ljubavi. Marija možda nema materijalno bogatstvo, ali je zahvalna Bogu što ima svoje najveće blago, svoju devojčicu.
Na pitanje da li će za praznike moći svojoj ćerki da kupi novogodišnji paketić, ova samohrana majka odgovara: „Teško“.
Preslatka Zlatokosa stidljivo nam je, ipak, odala svoje novogodišnje želje, skromne, ali dečije iskrene.
– Imam dve želje. Da vidim Deda Mraza i da imam svoju sobu. Ustvari… ne. Da imam lutku koju mogu da češljam i šminkam – tiho objašnjava Ivanica, kao da je sramota da ima želje, i to čak tri, pa je želju da ima sobu zamenila onom da dobije lutku.
Marija kaže da su joj i sada pronašli nešto na desnoj dojci.
– Moram da vodim ćerkicu u školu i da je vraćam, to je moja obaveza. Jednom sam zakasnila, a kada sam učiteljici pokazala papire, žena je počela da plače – kaže naša sagovornica.
Najveća joj je želja da ostane tu, volela bi samo da se njena brvnara uredi.
– Dole je beton, a spavamo na uništenom ležaju, nemamo normalan krevet… Za sebe nemam čizme, ali kad drugarica ima, ona mi da. Dala mi je svoje patike… Ivani bi trebale jedne gumene čizmice – priča Marija.
Ukoliko želite da pomognete preslatkoj Zlatokosi i njenoj mami, možete se obratiti na mejl adresu [email protected].
Dodaj komentar