Magazin Srbija

Više od polovine građana Srbije ne veruje vestima koje objavljuju online mediji

koronavirus-telefon

Fakultet političkih nauka i BBC News na srpskom napravili su istraživanje u kom su analizirali digitalno tržište vesti u Srbiji, sa pozicije publike. Rezultati su potom upordeđivani sa onim iz najrazvijenih zemalja.

Anketno ispitivanje sproveo je Ipsos Strategic Marketing u Srbiji u periodu od 7. do 20. jula 2020. godine, a uzorak je činilo 2008 ispitanika starijih od 16 godina koji bar jednom nedeljno, za informisanje o aktuelnim događanjima, koriste internet.

Istraživanje je rađeno po metodologiji Rojters instituta, koji slično istraživanje radi svake godine u 40 zemalja sveta.

Portali potisnuli televiziju, ali im ne verujemo

Dve trećine građana Srbije koji se informišu onlajn zabrinuto je za tačnost informacija koje sreću na internetu, pokazalo je ovo istraživanje pod nazivom “Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji”.

Uprkos niskom poverenju, samo trećina online populacije u Srbiji glavni izvor vesti vidi u tradicionalnim medijima, dominantno televiziji (30%), naspram dve trećine onih kojima je ključni izvor vesti isključivo na internetu – sajtovima tradicionalnih medija (35%) ili društvenim mrežama (32%).

Za razliku od sveta, gde su najveći razlog za brigu društvene mreže, kod nas je više od polovine građana (51%) zabrinuto zbog potencijalno netačnih ili obmanjujućih informacija koje se nalaze na veb sajtovima i aplikacijama, a značajno manji deo njih (20%) brine zbog takvog sadržaja na društvenim mrežama.

U odnosu na prosečnu sliku u svetu, Srbija ove značajno odudara. Naime, prosek u svetu je 40% zabrinutih zbog tačnosti informacija na društvenim mrežama, a 20% na sajtovima.

Briga zbog netačnih informacija na sajtovima posledica je opšteg niskog poverenja u medije. Samo 20% ispitanika u Srbiji iskazalo je poverenje u vesti i medije, što je upola manje u odnosu na poverenje u zemljama EU (39%).

Najviše sumnjamo u izjave političara

Internet populaciju u Srbiji od svih učesnika u javnoj komunikaciji najviše brinu političari kao izvori vesti koji bi mogli plasirati netačne i neproverene inforamcije.

Čak 61% u Srbiji izdvaja vladu, partije, političare kao izvor potencijalno netačnih izjava koji ih najviše brinu, dok u svetu to smatra 40%.

Međutim, iako su skeptični prema informacijama koje od njih mogu čuti, većina (59%) smatra da bi mediji prilikom izveštavanja trebalo da prenesu i potencijalno netačne informacije koje iznose političari, jer je važno da javnost zna šta ljudi iz sveta politike govore.

Samo 26% smatra da mediji ne treba da naglašavaju tu izjavu, jer to daje političaru neopravdanu pažnju.

Nismo spremni da platimo usluge online medija

Građani koji se informišu onlajn nisu spremni da plate za vesti koje prate.

Svega 4% je na neki način platilo pristup vestima na internetu tokom protekle godine (bilo kao pretplatu, donaciju), dok skoro polovinu ništa ne bi moglo da podstakne da to uradi.

U većini evropskih zemalja između 10% i 20% plaća vesti, a najviše ljudi odlučuje se da plati onlajn vesti u Norveškoj (47%).

Principe digitalne komunikacije već je veliki broj ljudi prihvatio i više njih preferira algoritamsku selekciju vesti zasnovanu na sopstvenim prethodnim izborima (41%) nego na profesionalnoj selekciji urednika i novinara (31%).

Podkast u Srbiji popularniji nego u svetu

Ono po čemu se situacija u digitalnom okruženju u Srbiji ne razlikuje značajno od globalnih trendova je da vesti postaju, ili su već postale za onlajn populaciju dominantno mobilne, a s tim u vezi ispitanici i u Srbiji i u svetu kažu da onlajn vesti najradije čitaju.

Zatim, od tradicionalnih medija samo se još televizija održava kao relevantan informativni izvor vesti, dok društvene mreže koje privlače mladu publiku beleže rast (poput Instagrama), a zainteresovanost za podkast u Srbiji (35%) nešto je viša od svetskog nivoa (31%).

Detalje i rezultate ovog istraživanja možete pogledati na linku Informisanje u digitalnom okruženju 2020.

Koga smo najviše gledali? Istraživanje o zastupljenosti političara i stručnjaka na TV

Ana Marković

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

25 Shares
Share via
Copy link