Istorija ruske železnice: Kako je sve započeo Pavel Melnikov

Ukoliko se osvrnemo na činjenicu da je Rusija najveća država na celom svetu, ne čudi podatak da ova prostrana zemlja može da se pohvali i jednom od najdužih pruga, čija ukupna dužina iznosi neverovatnih 85.500 kilometara. 

Danas poznata kao zemlja brzih vozova, modernih šina, i dobro razvijene železničke infrastrukture osmišljene tako da umreži svaki kutak ove ogromne države, Rusija je prolazila kroz mnoge faze u razvoju železničkog saobraćaja koje su se odvijale rame uz rame sa njenim istorijsko-političkim razvojem, a osoba koja se smatra pokretačem velike železničke revolucije je ruski inženjer po imenu Pavel Melnikov.

Ruska Imperija 

Početkom 1830-ih, u vreme dok su Rusijom vladali imperatori, ova prostrana zemlja dobija svoju prvu parnu lokomotivu koju su osmislili Jefim i Miron Čerepanov, industrijski inženjeri i talentovani pronalazači koji su ujedno bili otac i sin. Prva pruga dužine 27 km izgrađena je 1836. godine i povezivala je Sankt Peterburg i Carsko selo. 

Međutim, zbog svog zanemarljivog ekonomskog, političkog i socijalnog značaja, na ovu prugu se gledalo kao na svojevrsnu „igračku” i Rusi su sa velikim nestrpljenjem dočekali izgradnju prve velike pruge koja je povezivala dva važna centra, Moskvu i Sankt Peterburg, a čija izgradnja je trajala od 1842. do 1851. 

Takođe, kraj ovog perioda (1891-1916) obeležila je i izgradnja čuvene Transsibirske železnice koja se odvijala u izuzetno teškim geološkim i klimatskim uslovima te se njena izgradnja smatra velikim podvigom ruskog naroda. Transsibirska železnica važi za najdužu prugu na svetu, a njena dužina iznosi čak 9.288,2 km. 

Pavel Melnikov: inženjer koji je usavršio železničke sisteme Rusije

Izgradnja Moskva-Sankt Peterburg pruge je označila početak železničkog saobraćaja u Rusiji i postavila standarde u daljoj izgradnji pružnih sistema širom Rusije, a na čelu ovog ogromnog projekta našla su se dva ruska inženjera – Pavel Melnikov i Nikolaj Kraft. 

Upravo je Pavel Melnikov, kasnije postavljen za ruskog ministra saobraćaja i komunikacija, bio taj koji je doneo odluku da širina Moskva-Sankt Peterburg pruge bude 1524mm, što je zatim usvojeno kao standard i korišćeno prilikom izgradnje mnogih ruskih pruga. 

Pavel Melnikov je nesumnjivo ostavio ogroman doprinos železničkom sistemu Rusije, uveo prakse i standarde korišćene prilikom izgradnje pružnih sistema u Rusiji i odigrao ključnu ulogu u razvoju železničke infrakstrukture koja je pokrivala oblast evropske Rusije.

Sovjetska Rusija i SSSR

Nakon osnivanja Sovjetske Unije, železnice Rusije su zauzele važno mesto u državnim planovima, a izgradnja pruge Turkistan – Sibir, koja bi spojila Zapadni Sibir sa Uzbekistanom, bila je jedna od ključnih stavki prve petoletke.  

Ovaj period je obeležen i uvođenjem prve električne lokomotive, kao i elektrifikacijom pruga na ruskim železnicama, od kojih je prva sa radom započela pruga Baku – Sabunchu – Surahani (1926) i čije napajanje je iznosilo 1200 volti, a odmah potom i pruga Moskva – Mytishch sa napajanjem od 1500 volti. 

Tokom Drugog svetskog rata, železnički saobraćaj je imao ključnu ulogu u transportu vojske i vojne opreme do linije fronta, kao i u evakuaciji čitavih fabrika i gradova iz evropskog dela Rusije do regiona koji nije bio prvi na udaru, a to su Sibir i područje Urala. Ovaj period obeležen je i izgradnjom novih pruga koje su služile kao glavna transportna linija industrijskih centara i rudnika sa ostatkom Rusije.

Nakon rata, Rusija je nastavila svoja ulaganja u izgradnju i unapređenje sistema železničkog saobraćaja. Izgrađeno je dodatnih 145.000 km pruge, a najvažnija železnička saobraćajnica iz tog vremena je čuvena pruga Bajkal-Amur. 

Ruska Federacija

Nakon raspada SSSR-a, nekada jedinstveni sistem železnica Rusije biva podeljen na manje,  zasebne nacionalne železničke sisteme koji postaju vlasništvo bivših sovjetskih republika. 

Zbog ekonomske depresije koja se javila kao posledica raspada države, železnički transport robe opada za čitavih 60%, a celokupan razvoj železničkog saobraćaja stagnira. Tokom prve post-sovjetske decenije inicijativa za pokretanje novih, većih i ozbiljnijih projekata je izuzetno mala, a većina radova je usmerena na projekte koji su ostali nezavršeni od ranije. 

Strukturnom reformom iz 2003. ruska vlada osniva kompaniju „Ruske železnice” koja je u vlasništvu države i koja za cilj ima razvijanje, usavršavanje i poboljšanje funkcionisanja celokupnog železničkog saobraćaja u Rusiji.

U toku je modernizacija železničke infrastrukture, tehnologije, pružnih sistema i vozila, a i kontinuirano se radi na razvoju i unapređenju brzih vozova nove generacije, kao što su „Sputnik”,  „Sapsan”, „Alegro” i „Lasta”.

Ruski železnički saobraćaj je prošao kroz velike transformacije na svom putu ka modernizaciji – od parne lokomotive pa sve do specifičnih šina prilagođenih elektromotornim brzim vozovima. A čovek odgovoran za to je upravo Pavel Melnikov – inženjer koji je postavio temelje konstrukciji modernih pružnih sistema koji se danas koriste u Rusiji.