Istorija kafe ostaje slasna misterija. Ne zna se ko je prvi otkrio stabla kafe niti ko je izmislio napitak kakav danas pijemo, ali postoje legende koje nam otkrivaju njen put kroz vekove i širom sveta.
9. vek: Inovacija na etiopskoj visoravni
Prema legendi, pastir koza po imenu Kaldi bio je prvi čovek koji je otkrio zrna kafe i njihove koristi. Kaldi je primetio da su njegove koze, nakon što su pojele plodove sa jednog posebnog drveta u drevnim šumama kafe na etiopskoj visoravni, bile toliko pune energije da nisu želele da spavaju noću, piše About coffee.
Kaldi je svoja zapažanja preneo opatu lokalnog manastira, koji se mučio da ostane budan tokom dugih večernjih molitvi. Opat je napravio napitak od tih plodova i otkrio da ga održava budnim. Drugim rečima, prema priči, čovek koji je „izmislio“ kafu učinio je to iz najrazumljivijeg razloga – da ostane budan.
Kada je opat podelio svoje otkriće sa ostalim monasima u manastiru – jer deljenje je briga – znanje o ovim energizujućim bobicama počelo je da se širi, krećući se ka istoku.
https://pin.it/4RSHBFXZB
15–16. vek: Razvoj kulture kafe na Arabijskom poluostrvu
Poslovna strana istorije kafe počela je na Arabijskom poluostrvu, gde su ljudi prvi put uzgajali i trgovali kafom. Do 15. veka kafa se uzgajala na području današnjeg Jemena, a već u 16. veku postala je popularna u onome što danas poznajemo kao Iran, Egipat, Sirija i Turska.
Mudrost u šoljici
U to vreme kafu ste mogli piti kod kuće, ali i u javnim kućama kafe – qahveh khaneh – koje su počele da se pojavljuju u gradovima širom regiona poznatog kao Bliski istok. Ovi društveni centri nudili su mnogo više od same kafe: tu ste mogli da razgovarate, slušate muziku, gledate predstave, igrate šah i pratite vesti. Kafane su bile toliko važne za razmenu informacija da su ih nazivali i „Škole mudrih“.
Arabijsko poluostrvo svake godine je privlačilo hiljade putnika, uključujući i one koji su hodočastili u sveti grad Meku. Kada bi se ti hodočasnici vraćali kući, širili su znanje o kafanama i o „vinu Arabije“ koje se tamo služilo.
https://pin.it/6U7eOvfhc
17. vek: Širenje konzumacije kafe u Evropi
Do 17. veka kafa je stigla u Evropu i postajala sve popularnija širom kontinenta.
Pretnja i trijumf
Nisu je svi odmah prihvatili. Neki su reagovali sa sumnjom i strahom, pa su je čak nazivali „gorkim izumom Satane“. Kada je kafa stigla u Veneciju 1615. godine, lokalno sveštenstvo ju je osudilo, izazvavši toliku kontroverzu da je papa Klement VIII morao da se umeša. Nakon što je lično probao kafu, toliko mu se dopala da joj je dao papinsko odobrenje.
„Univerziteti za jedan peni“
Uprkos kontroverzama, evropske kuće kafe brzo su se pojavile u velikim gradovima Engleske, Austrije, Francuske, Nemačke i Holandije, postavši važni društveni centri, nalik qahveh khaneh na Bliskom istoku. U Engleskoj su ih nazivali „univerzitetima za jedan peni“, jer ste za taj iznos mogli dobiti šoljicu kafe i podsticajan razgovor.
Kafa na poslu
Do tada su najčešći jutarnji napici bili pivo i vino – ni jedno ni drugo nije poznato po tome da poboljšava fokus ili produktivnost. Kada je kafa postala dostupnija, ljudi su počeli da je piju ujutru, osećali su se budnije i energičnije, a kvalitet rada se poboljšao. Kafa već vekovima „radi“ za radne ljude.
Rani poslovni inkubatori
Do sredine 17. veka u Londonu je postojalo preko 300 kuća kafe, a mnoge su se specijalizovale privlačeći određene grupe ljudi. Neke su okupljale trgovce, druge umetnike ili brokere. Iz takvih kuća kafe nastajali su i poslovi – globalno osiguravajuće tržište Lloyd’s of London počelo je u kafani Edward Lloyd’s Coffee House.
17. vek: Uspon plantaža kafe u Aziji
Kako se potražnja za kafom širila, rasla je i žestoka konkurencija da se kafa proizvodi van Arabije.
Holanđani su u drugoj polovini 17. veka konačno došli do sadnica stabla kafe. Njihovi prvi pokušaji da je uzgajaju u Indiji nisu uspeli, ali su bili uspešni na području današnje Indonezije, na ostrvu Java. Drveće je bujalo i uskoro su Holanđani imali produktivnu i rastuću trgovinu kafom. Zatim su proširili uzgoj na ostrva Sumatra i Sulavesi.
Holanđani su u Indoneziji stvorili i prvu svetsku mešavinu kafe, kombinujući arapsku kafu (poznatu i kao Moka, po čuvenom jemenskom lučkom gradu) sa kafom uzgajanom na Javi. Ova mešavina se održala do danas – i dalje možete uživati u svežoj šoljici Mocha Java.
Gotovo 200 godina kasnije, francuski misionari doneli su stablo kafe u Vijetnam. Oni su sa ostrva Bourbon doneli stabla arabike i zasadili ih oko Tonkina sredinom 19. veka.
18. vek: Semenka kafe posađena u Americi
Godine 1714. gradonačelnik Amsterdama poklonio je mladicu stabla kafe francuskom kralju Luju XIV. Kralj je naredio da se zasadi u Kraljevskom botaničkom vrtu u Parizu, a 1723. godine Gabrijel de Klije, mladi mornarički oficir, uspeo je da dobije sadnicu sa kraljevog drveta. Uprkos teškom putovanju koje je uključivalo strašne vremenske neprilike, napad pirata i saboter koji je pokušao da uništi sadnicu, uspeo je da je bezbedno prenese na Martinik.
Mala sadnica, ogroman uticaj
Kada je posađena, sadnica je bujno rasla. Upravo toj prvoj biljci kafe dugujemo širenje kafe po Americi – na ostrvu Martinik je u narednih 50 godina izraslo više od 18 miliona stabala kafe. Ta sadnica je postala „roditelj“ svih prvih stabala kafe u Karibima, kao i u Južnoj i Centralnoj Americi. Podignite šolju u čast tog snažnog, pionirskog drveta kafe – dugujemo mu mnogo!
Rođena iz buketa
Kafa je stigla u Brazil zahvaljujući naporima (i šarmu) Franciska de Melo Paljete, portugalskog vojnog oficira kojeg je car poslao u Francusku Gvajanu da nabavi sadnice kafe. Francuzi nisu želeli da ih podele – globalna konkurencija u trgovini kafom bila je i dalje žestoka – ali Paljeta je imao sreće jer je bio vrlo privlačan. Očarana njime, supruga francuskog guvernera poklonila mu je veliki buket cveća pre nego što je krenuo. Unutar buketa nalazilo se dovoljno semena kafe da započne ono što je danas milijarderska industrija u Brazilu.
18. vek: Kafa zamenjuje čaj u Novom svetu
Sredinom 1600-ih kafa je doneta u ono što je danas Njujork. Iako su se kuće kafe pojavile i postale popularne tokom narednog veka, čaj je i dalje bio omiljeni napitak u Novom svetu sve do 1773. godine, kada je kralj Džordž III nametnuo visoku taksu na njega.
Ta taksa izazvala je veliki protest i dovela do pobune poznate kao Bostonska čajanka. Ono što možda ne znate jeste da taj događaj nije samo promenio tok američke istorije – već je zauvek promenio i piće koje Amerikanci najviše vole, pretvorivši kafu u njihov omiljeni izbor.
19. vek: Jedna od najtraženijih roba na svetu
Kafa je nastavila svoj put širom sveta dok su misionari, trgovci, kolonisti i drugi putnici nosili semena kafe – i ukus napitka. Tokom ovog perioda istorija kafe oslikava široku i dramatičnu sliku. Ljudi su sadili kafu u zemljištima veličanstvenih tropskih šuma i surovih planinskih visoravni. Neki usevi su uspevali, dok su drugi propadali. Bogatstva su se sticala i gubila. Nove nacije su se zasnivale isključivo na ekonomiji kafe. Toliko toga je zavisilo od tih malih, a moćnih zrna.
Do početka 19. veka kafa je bila uspostavljena kao jedna od najprofitabilnijih izvoznih kultura na svetu. Postala je jedna od najtraženijih roba, odmah iza sirove nafte. Drugim rečima, kafa se našla u samom centru globalnog društva – kao što je i danas.
https://pin.it/SkJcUQlRT
20–21. vek: Razvoj zajednice ljubitelja kafe u SAD
Kafa – i način na koji je pijemo – nastavila je da se menja. Tokom 20. i 21. veka pojavilo se nekoliko „talasa“ kafe, koji predstavljaju i tip kafe i promenu u kulturi njenog ispijanja.
Prvi talas kafe nastao je sa industrijalizacijom, kada je omogućena masovna proizvodnja. To je kafa koja se prvi put pojavila na policama prodavnica i nudila praktičnost i dostupnost. Kupovali su je pojedinci, restorani i firme, uglavnom u velikim pakovanjima i već samlevenu, bez mnogo pažnje na poreklo – a malo ko u SAD-u je tada znao da kafa raste na drveću.
Drugi talas kafe došao je sa usponom lanaca i brendova, koji su danas svuda oko nas. Savremene kafeterije – ekvivalent kuća kafe iz prošlih vekova – stvorile su novu kulturu, sa naglaskom ne samo na kvalitet kafe, već i na iskustvo. Ovi društveni centri omogućili su ljudima da eksperimentišu sa novim vrstama kafe, napicima i ukusima – i da u njima uživaju.
Treći talas kafe pojavio se kada su konzumenti razvili sofisticiranija nepca. Ova kafa se često naziva „specijalitet kafe“ i obuhvata viši nivo kvaliteta, interesovanja i istraživanja. Ljudi su počeli da traže specifične profile ukusa i kafe sa jedinstvenim poreklom, kao i da isprobavaju različite metode pripreme poput „pour-over“ i francuske prese. Tokom ovog talasa poraslo je i interesovanje za održivost i transparentnost u proizvodnji kafe. Pojavile su se i nove opcije, poput gotove kafe za piće (RTD – ready-to-drink), koja se prodaje rashlađena u limenkama ili bocama i nudi praktičnost za one koji žele kafu „za poneti“.
Od etiopskih koza do modernih kafeterija – kafa je prešla dug put. A pošto Novi Sad ima sve ozbiljniju kafe scenu, narednih dana na Luftici pričamo upravo o kafi u našem gradu.
Izvor: About coffee
Dodaj komentar