Kako je u celoj istočnoj Evropi smrtnost manja nego dnevna u Italiji

Zvanični podaci o broju zaraženih i smrtnosti usled koronavirusa pokazuju da je opšte stanje u istočnoj Evropi mnogo manje dramatično nego na Zapadu.

Ukupan broj smrtnih slučajeva u čak 10 zemalja na istoku kontinenta manji je od broja žrtava bilo kog od poslednjih dana u Italiji. Najveću stopu širenja infekcije imaju Češka i Poljska, sa 2.541, odnosno 1.638 slučajeva, što je i dalje veoma malo u poređenju s većinom zapadnoevropskih zemalja.

Razlog je delimično u tome što su mere izolacije uvedene u ranoj fazi epidemije. Češka je pre dve nedelje uvela stroge mere karantina, dok je Poljska u isto vreme otkazala većinu letova. Poljske vlasti su brzo zatvorile barove, restorane, bioskope i škole, a ulicama prolaze policijska kola sa zvučnicima, iz kojih odjekuju upozorenja stanovništvu da ostanu kod kuće.

Strahuje se, međutim, da je pravi broj zaraženih znatno veći, jer je procenat testiranih znatno niži nego u zapadnoj Evropi. Mađarska je, na primer, obavila manje od četvrtine testova nego susedna Austrija, iako ima nešto više stanovnika. Velika Britanija, koja se takođe suočava s problemom nedovoljnog testiranja, obavila je mnogo više testova po stanovniku nego većina zemalja u istočnoj Evropi.

– Mali broj potvrđenih slučajeva povezan je, naravno, s malim brojem testiranja. Moj kolega ima simptome, ne izlazi iz kuće već pet dana, a još nije testiran – kaže za „Gardijan“ lekarka iz bolnice u Budimpešti koja je želela da ostane anonimna.

Ukoliko se naglo poveća broj zaraženih, mogući su ozbiljni problemi zbog zastarele tehničke aparature u bolnicama i nedostatka zaštitne opreme.

– Još nemamo dovoljno zaštitne opreme – kaže mađarska lekarka.

Iako je u Mađarskoj potvrđeno samo 408 slučajeva, ona ističe da već sada nemaju dovoljno opreme za lekare koji leče obolele od korona virusa. Prema njenim rečima, nedavno su promenjena pravila u njenoj bolnici, pa samo lekari koji provedu sat ili više sa zaraženima mogu da dobiju maske FFP2, koje pružaju visok nivo zaštite. Oni koji provode manje od sat vremena s njima mogu da dobiju samo običnu hiruršku masku.

Slični problemi postoje širom regiona, naročito izvan glavnih gradova.

– Pomozite nam, nemamo rukavice, maske, kombinezone, sredstva za dezinfekciju, niti novca da ih pllatimo – apelovala je prošle nedelje na Fejsbuku Barbara Gonšorovska, direktor bolnice u malom mestu južno od Varšave.

U Sučevi (Rumunija) gradska bolica je zatvorena nakon što se virusom zarazilo skoro 100 članova osoblja. Rumunija je naročito osetljiva u zdravstvenoj krizi, jer već godinama muku muče zbog nedostatka lekara, jer su hiljade njih otišli u inostranstvo, gde su bolje plaćeni.

Da bi rešile problem opreme vlade širom regiona okrenule su se Pekingu. Prošle nedelje, češki i mađarski premijeri lično su dočekali avione sa opremom iz KIne na aerodromimau Pragu i Budimpešti.

Avion sa 150 respiratora, 600.000 medicinskih maski i više od 250.000 zaštitnih kombinezona sleteo jeu Varšavu, a u petak je bugarski premijer Bojko Borisov najavio da je postigao sporazum s Kinom o kupovini 50 respiratora i 1,1 milion maski.

Bilo je i najave masovnog testiranja. Međutim, povećanje broja testova zahteva laboratorijske kapacitete kakvih uglavnom nema.

– Čak i kad bismo imali više testova, nemamo osoblje koje bi ih uradilo – izjavila je ovog meseca za „Polska tajms“ Gražina Holevinjska, poljska savetnica za infektivne bolesti.

Rumunski ministar zdravlja u petak je podneo ostavku, dva dana nakon što je nerazumno obećao da će vlada testirati svih dva miliona stanovnika Bukurešta. Do sada je u Rumuniji testirano 12.000 ljudi.

U Bugarskoj, četiri lekara su se žalila na nedostatak resrusa, a policija ih je opomenula zbog „širenja panike“. U Mađarskoj, nekoliko lekara obratilo se „Gardijanu“ zbog toga što su ih pretpostavljeni u bolnici upozorili na stroge mere protiv komunikacije sa medijima, piše Blic.

Takođe se strahuje da bi hitne mere zbog korona virusa u regionu mogle da izazovu dalje ograničenje demokratskih sloboda. Zakon koji bi danas trebalo da bude usvojen u Mađarskoj dao bi desničarskom premijeru Viktoru Orbanu mogućnost da vlada dekretom bez ograničenja.

Osim toga, bile bi uvedene zatvorske kazne za širenje lažnih informacija, pa se strahuje da bi zakon mogao da posluži u svrhu gušenja kritičkog izveštavanja o vladinoj reakciji na krizu.

U Bugarskoj, lider opozicione Socijalsitičke partije Kornelija Ninova, kritikovala je suspenziju parlamenta tokom vanrednog stanja „kao prvi korak ka diktaturi“, a u Poljskoj vlada insistira na održavanju izbora desetog maja, uprkos pandemiji.

U ranim jutarnjim časovima u subotu, poljski parlament usvojio je amandman Zakona o izborima, koji omogućava starijim građanima i svima u karantinu da poštom šalju glasove. Opozicija je tražila odlaganje izbora, smatrajući da će kampanja biti nemoguća u doba pandemije.