Island je 1. avgusta svoju ambasadu u Moskvi čime je postao prva evropska zemlja koja je preduzela takvu meru, a istovremeno je objavio da jača prisustvo u Ukrajini.
Island je ipak naglasio da se ne radi o prekidu diplomatskih odnosa.
„Čim to uslovi dozvole Island će dati prioritet vraćanju aktivnosti ambasade u Moskvi“, navodi se u saopštenju islandskog ministarstva spoljnih poslova.
U odvojenom saopštenju ministarsto je navelo da Island predviđa povećanje svog prisustva u Ukrajini u znak solidarnosti sa tom zemljom, dok tamo bude trajala „nelegitimna ruska agresija“.
Da bi se to ostvarilo potpisan je sporazum o razumevanju sa Viljnusom prema kome će diplomatama i drugim predstavnicima Islanda biti omogućen pristup kancelarijama Litvanije u Kijevu.
„Nadamo se da će naši odnosi sa Ukrajinom nastaviti da jačaju u doglednoj budućnosti i pošto za sada nemamo nameru da otvorimo ambasadu u Kijevu ova saradnja (sa Litvanijom) je odličan početak“, rekla je islandska ministarka spoljnih poslova Tordis Gilfadotir.
Ona je početkom juna rekla da trenutna situacija ne dozvoljava malom diplomatskm predsedsedništvu njene zemlje u Moskvi da radi.
Kako je ministarstvo objasnilo pošto su trgovinske, kulturne i političke veze sa Rusijom „na najnižem nivou“ održavanje rada te ambasade više nije moglo da se opravda.
Dan posle toga Rusija je osudila antirusko delovanje i obećala da će uzvratiti.
„Imaćemo u vidu tu neprijateljsku odluku kada budemo uspostavili odnose sa Islandom u budućnosti“, upozorilo je rusko ministasrtvo spoljnih poslova.
Island, zemlja od 370.000 stanovnika ima ambasadu u Moskvi od 1944. godine, sem tokom 1951-1953.
Ta ambasada je predstavljala Island, pored Rusije i u Jermeniji, Belorusiji, Kazakhstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu, svim bivšim sovjetskim republikama.
Izvor: Beta
Dodaj komentar