Kada „Jaroslav Černi“ ode u ruke privatnika živećemo kao u „Rio Tinto“ reklami

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi stavljen je na prodaju, a početna cena je 2,5 miliona evra koliko bi koštala dva stana od po 150 kvadrata u Beogradu na vodi. Zašto država prodaje ovako značajan institut, sada kada nam tako dobro ide, kada smo ekonomski tigar i to po ceni dva stana? Premijerka je početkom godine rekla da bi prodaja Instituta mogla da donese dobru zaradu državi. Dobra zarada za ekonomskog tigra su dva stančiča ili jedan luks?

Za kupovinu Institituta zainteresovan je Milenijum tim koji gradi Beograd na vodi.

Institut ima široku lepezu delatnosti od fundamentalnih istraživanja i izrade strateških studija, preko izrade projektne dokumentacije, do najrazličitijih konsultantskih usluga u vezi sa izgradnjom i održavanjem kapitalnih vodoprivrednih, energetskih i infrastrukturnih objekata.

Jasno je da je Institut od presudnog značaja za sve “projekte” trenutne vlasti jer je nadležan da vrši procene, izrađuje studije i analize ali kako je već imao par negativnih odgovora na naprednjačke predloge, mora na prevaspitavanje.

Pitali smo Mariju Alimpić ispred pokreta “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”, da prokomentariše prodaju ovako značajnog instituta.

– Rešenost države da proda Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ samo je još jedan u nizu pokazatelja da trenutna vladajuća kasta ima veliku želju da za sobom ostavu zemlju koja će teško moći da se rehabilituje. Svi smo svesni da smo odavno ušli u vek u kome su sukobi oko vode već počeli i tek će ih biti. Srbija nije tako bogata vodom kako se veruje i upravo Institut za vodoprivredu bi trebalo da igra ključnu ulogu pri očuvanju svih naših voda i njihovoj zaštiti od zagađenja. Umesto toga, vlastodršci stavljaju na tender 17 doktora nauka, 13 magistara, preko 100 visokoobrazovanih kadrova i još nekoliko desetina zaposlenih različite stručne spreme. Mesecima unazad se spekuliše da će Institut doći u ruke Milenijum grupe, što ćemo tek videti, mada s obzirom na sveukupno stanje društva kome vlada kriminalna grupa oličena u vladajućoj stranci, ništa nas ne može iznenaditi – kaže Alimpić.

Institut „Jaroslav Černi“ radio je analize i studije za potrebe kompanije Rio Sava eksplorejšn i projekat „Jadar“ koje nisu dostupne javnosti.

– Mi znamo da je Institut „Jaroslav Černi“ radio analize i studije za potrebe kompanije Rio Sava eksplorejšn i projekat „Jadar“ koje nisu bile dostupne javnosti. Razlog tome je, kako nam je objašnjeno, „da je kompanija koja je platila studije, vlasnik istih.“ Dakle, jedna privatna kompanija je vlasnik podataka o stanju naših voda i njihovom mogućem zagađenju.

U svakoj suverenoj zemlji, ovako nešto bi bilo neprihvatljivo, ali to sa nama izgleda nije slučaj. Da imamo bilo koga zdravorazumskog i moralnog na mestu donosioca odluka, mi bismo apelovali da se obustavi prodaja Instituta. Znajući da oni neće odustati, apelujemo na sve stanovnike ove zemlje da se probude i pridruže nam se u borbi za očuvanje – zaključuje Alimpić.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA), Inicijativa “Pravo na vodu”, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), pokrenuli su peticiju za obustavljanje postupka privatizacije Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, a od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj zahtevaju da urade sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi se ovaj strateški važan institut zaštitio od privatizacije.

“Prodajom bi se stručno znanje direktno stavilo u funkciju privatnog interesa, čime se ugrožava pravo svih nas na pitku, zdravu vodu i životnu sredinu. Privatizacija “Jaroslava Černog” direktno je suprotna ciljevima Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u kojoj se upozorava da naša zemlja nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da državni instituti, od kojih se posebno izdvaja “Jaroslav Černi”, treba da dobiju veća ovlašćenja (odeljak 6.1. Strategije)”, zajednička je poruka ovih organizacija.

Peticiju možete potpisati OVDE.