Jeromonah Dimitrije, iz Manastira Tumane, napisao je pismo povodom epidemije koronavirusa. Njegovo prenosimo u celosti, ovo je jedna velika lekcija o ljubavi i vrlinama u vreme izazova.
Nije bitno da li verujete u Boga ili ne. Bitno je da otvorite srce za ove reči razuma!
„Evo nas, draga braćo i sestre, prijatelji, neprijatelji, poznanici i stranci pred izazovom koje nosi život.
Za nas pravoslavne hrišćane takva pojava davno je i jasno definisana kao iskušenje. Iskustvo crkve formirano na osnovu životnih primera svetih (najboljih hrišćana) nije nam ostavilo ni jedan drugi put, osim puta prepoznavanja iskušenja i borbe sa njim.
U osvitu novih tehnologija i dostignuća koja su zasigurno čoveka podigla visoko, čak i iznad očekivanja, javio se golim okom nevidljiv virus popularno poznat pod imenom korona.
Na izgled samouveren, čovek današnjice ostao je jadan i mali, prestrašen od živog organizma koga čak i ne vidi golim okom.
Strah od korone nadvladao je i sam sebe otvarajući put u beznađe, koje je uvek praćeno samodovoljnošću i sebičnošću.
U životinjskoj borbi za životom, padamo na prvoj lekciji, a ona se zove ljubav. Zamenjena samoljubljem, naša antiljubav ljušti police marketa bezobzirno i prezrivo ne primećujući bližnjeg.
Tolerancija se pretvara u neviđenu grubost, koja pored pogrdnog “srpskog” rečnika ne preza ni od odmeravanja fizičke snage… I ova borba za “goli život” u vidu punjenja ostava i medikamenata ne bi bila ni suvišna ni strana, kada bi u pitanju bilo neko divlje pleme iz neke daleke nama nepoznate zemlje.
Problem nastaje zato što se radi o jednom hrišćanskom pravoslavnom narodu, čiji je identitet zasnovan i postoji već vekovima na temeljima jevanđeljskog načela života.
Kako kao pravoslavni hrišćani da se upustimo u borbu, sa za nas aktuelnim iskušenjem, zvanim korona 2020?
Na prvom mestu setimo se da smo u danima Svetog i velikog posta, koji je doba uzdržanja u svakom smislu.
Imajući to na pameti, postimo hranom onako kako možemo (ulje, voda), znajući da će nas Gospod uvek iznova osnažiti i hrabriti. Najbolje o detaljima upitati svoga nadležnog sveštenika!
Post je vreme u kome treba umnožiti molitvu. Čitajmo molitvena pravila, psaltir, akatiste svetima, pa čak i prikladnu klasičnu literaturu, nešto što je vedro, optimistično.
Ovih dana intenzivno se kupuje tamjan radi kađenja kuća, jer je koristan za pročišćenje vazduha.
I to je tačno i provereno, ali samo sa velikom verom, da je taj naš kad prinos Gospodu, a iskreni prinos Bogu svagda očišćava. Tome nas uči i istorija.
Treba kaditi dom, ali ga i kropiti osveštanom vodom. Eto prilike da bogojavljenjsku i drugu svetu vodu učinimo blagoslovenom i darom crkve i pomoćnikom, a ne samo ukrasom na polici oko koga se uhvatila prašina ili još gore amajlijom, eliksirom.
Tu je i osvećeni jelej iz svetinja. Pomazujmo se njime, uzimajmo ga uz hranu na blagoslov. I uvek i za sve Blagodarimo Bogu.
Stradanje je po iskustvu otaca crkve uvek vezano za greh. Eto i tu leka. Kajmo se istinski, iz srca. Molimo i dajmo oproštaj.
Brine nas zabrana kretanja.
Ništa strašno hrišćani smo, post je, neka naš podvig bude da ostanemo kod kuće. Stisnimo zube, izdržimo. Lepi su dani, ako imamo dvorište izađimo, pogledajmo lepotu Božiju. Svako bar ima prozor.
Udahnimo vazduh, dozvolimo da nas sunce pomiluje. Kada nam je teško, bodrimo jedni druge, radujmo se jedni drugima. Ako je već neka vrsta izolacije, tu su i telefoni i mejlovi, pa ćemo bar čuti bližnje. Eto koristi i od tih naprava. Ionako od njih bližnje i ne vidimo. Sada neka nam bar jednom u dobrom posluže.
Ko može, ukoliko nema opšte zabrane (u pojedinim državama) i u hram je dobro došao. Mi sveštenoslužitelji smo tu, da saslušamo, posavetujemo, utešimo, ohrabrimo. Ko ne može ili ne sme, opet su tu telefoni…
Ne odbacujmo preporuke lekara. Savesno se ponašajmo i zbog sebe, a i radi bezbednosti bližnjih. Uključimo senzore hrišćanske svesti i savesti, odgovornosti u veri.
Sveta tajna pričešća najjači je lek, lek besmrtnosti, lek večnog života. Kada smo u hramu, imajmo razumevanje jedni za druge.
Sami napravimo red, po časti čineći bližnjega većim, kako nas uči Sveti Apostol Pavle. Ako nam se kašlje, imamo maramicu.
Ikone i mošti mogu se hrišćanski ispoštovati i pojasnim poklonom. Ukoliko je preporuka ne celivati ispoštujmo je, pre svega da ne unesemo smutnju slabijima u veri.
Ne gurajmo se. Pričešću kao i svagda pristupimo sa verom u Gospoda, u vaskrsenje, sa nadom u život večni. Ako ne možemo u hram po sv. Pričešće posetiće nas nadležni paroh.
Dok je izolacija, izolujmo i mi loše u sebi. Umnožimo ljubav, veru, nadu, bogoljublje i čovekoljublje. Post je- postimo i uzdržavajmo se u ime svoje vere od greha i zla. Recept protiv korone je u nama. Hristos nam ga je zaveštao. A to je borba sa iskušenjem do pobede u ime njegovo i u sjedinjenju sa njim u svetom pričešću.
Molimo se jedni za druge, za sve, pa i za sebe, da sve i u svemu Hristu Bogu predamo. Kada je sa nama Bog, ko će protiv nas!
Jeromonah Dimitrije, iguman tumanski“
Dodaj komentar