ignjat-sevkusic
Magazin Novi Sad

Novosađanin Ignjat čuva pse lutalice od zime i pravi im kućice

Nedavno smo pisali o muškarcu koji je pokušao da šutne psa, a kada mu to nije pošlo za rukom u besu je rasturio njegovu kućicu koju su mu napravili stanari. Za razliku od tog „čoveka“, postoje i oni divni ljudi koji brinu o psima koji dočekuju zimu na hladnom. Jedan od njih je Ignjat Sevkušić.

Ignjat Sevkušić ima 29 godina.

Živi u Novom Sadu, završio je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, ali radi na benzinskoj pumpi jer nije uspeo da nađe posao u struci.

Voli košarku i fudbal – ali za njih ima sve manje vremena – i brine se o Tari, trogodišnjoj mešanki koju je udomio, piše BBC.

Međutim, u poslednje vreme, Ignjat se brinuo o još nekome – psima koji nemaju nikoga i kojima je baš potrebno malo topline (i ljudske i temperaturne).

„Često vidim nekog psa na ulici, trese se od hladnoće… Ponekad bude čist i negovan, kao da je nedavno izbačen na ulicu. To je stvarno tužno, nisu oni krivi za to“, kaže Ignjat.

Zato se odmah dao u akciju i počeo da pravi im kućice.

Jer glupo je da neko nema dom po decembarskoj hladnoći. A i praznici samo što nisu stigli.

„Sve je počelo pre nekoliko nedelja, kad je bilo dosta hladnije nego sad i kad me je na poslu ‘posetio’ jedan mešanac“, priča Sevkušić.

„Drhtao je od zime pa sam iz automobila izvadio ćebe, obmotao ga i uneo unutra gde ne duva. Dao sam mu i da jede i da pije. Radio je sa mnom ceo dan“.

Nezvani gost se vratio i sutradan.

„Doneo sam mu granule i još jedno ćebe, da se barem malo ugreje, koliko god može. Sigurno mu je značilo“, navodi Ignjat.

Kako kaže, to ga je podsetilo na mnoge lutalice koje redovno viđa na njegovoj Detelinari.

„Kada imam vremena pružim im koliko mogu. Dam im hrane, kupim viršle… Imam ih dvoje, troje ispred zgrade. Kad u prodavnici kupim nešto za Taru uvek dam i njima malo“.

Za kućicu je potrebno između 500 i 800 dinara (ako sve kupujete novo), kaže Ignjat

„Ali kada sam video koliko se taj pas tresao palo mi je na pamet da im pravim kućice“.

Operacija je bila jednostavna.

„Našao sam neku veću kutiju, veličine šporeta, da mu bude što komotnije. Kupio sam najlon, selotejp, našao par cigli da kućica, zbog vlage, kiše i bara ne bude baš na zemlji…

„Stavio sam unutra stiropor, sve obložio najlonom i preko najlona oblepio selotejp. Onda sam skalpelom prorezao ulaz, ali ne da bude skroz rupa, nego da vratanca koliko-toliko štite od zime“, objašnjava Ignjat.

Nije ga sve mnogo koštalo – od 500 do 800 dinara.

„Još sam ja to sve kupio, ako se ljudi organizuju, pa neko donese najlon, neko selotejp, a neko nešto treće, sigurno može i jeftinije“.

Neimenovani mešanac se trećeg dana nije vratio, pa je ostao bez kućice.

„Zaista ne znam gde je otišao… Nije se pojavio“, ističe Ignjat.

Tako je jedna kućica završila u Novom naselju, a Ignjat planira da napravi još dve dok je tu – kaže, uskoro ide na put.

Na pitanje šta planira za budućnost kaže da ne zna, ali da će najverovatnije da se preseli negde u inostranstvo.

Media captionBatajnički psi koji vole vozove – i mladi koji vole pse
U međuvremenu je postao popularan.

Njegova akcija svidela se mnogima na društvenim mrežama, o njemu su pisali lokalni mediji, a onda i brojni portali širom zemlje.

Ignjat kaže – to mu ništa ne znači.

„Nije to ništa specijalno, zašto ne bih pomogao kad mogu. Tako sam vaspitan, nemam pojma. Tako su me roditelji vaspitali, šta ćeš. Tako živim“, ističe.

Novosađanka velikog srca čuva napuštene pse od zime

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku