Novinar hrvatskog Jutarnjeg lista Tomislav Čadež bio je u poseti gradu Kragujevcu i zabeležio neka zanimljiva zaoažanja o Srbiji i Srbima. Njegove utiske vam prenosimo u celosti:
„Jedino što nisam čuo za sedam dana u Kragujevcu jesu – narodnjaci, trubo-folk i slična muzika. A nije da nisam špancirao gradom, urednim a zapuštenim, danju i noću, po kafićima i klubovima, restoranima i pozorištima, pa i kafanama. Kragujevac, barem njegov prilično nedefinisan centar, nepravilna mreža usko-širokih, gore-dole ulica, grad je rokenrola, popa i džeza, a zvukovna kulisa neobično ti se sklopi u sliku iz mladosti, iz osamdesetih godina prošloga stoleća, uz ukuse najrazličitijih rakija što se posvuda prodaju za pristojne cene“, piše Tomislav Čadež za “Jutarnji list”.
Iako kako piše nije ljubitelj alkohola probao je sve što se “ozbiljnije reklamiralo”.
– Napokon sam i ja uživao u koktelima. Od tri vrste šljivovice. Ne smem da reklamiram brendove, ali neka su lokalna imena doista živopisna: Zavet 10, Žuta osa. Dakako, idealno je ispiti samo jednu čašicu, odmah te “preporodi” i zapravo natera da nešto radiš. Ako već nema motike, predstave ili roka za predaju teksta, dobra je i šetnja. Takva nepatvorena rakija “radi” zbilja bolje od bilo kakva energetskog napitka. I ne ostavlja nikakve posledice na organizam. Jedna čašica dnevno, moramo upozoriti. Ne svaki dan – ističe Čadež.
– Razmišljam dok hodam grad kao vremeplov. Hodam gradom koji kao da je tek jednim vrškom cipele izvirio iz socijalističke prošlosti, tek je jedan golem blistav, nov trgovački centar podignut na brežuljku ka periferiji. Vladaju pogledom i njuhom i nogama rupe u trotoaru, nizovi jedva sklepanih dućančića što prodaju koješta; centar kipi od sitnog, najsitnijeg poduzetništva, sve je šareno, iskrivljeno, neuniformisano, fasade novogradnji iz socijalizma se ne obnavljaju, električni vodovi i dalje vise po stubovima, celina se doima nelogično i razuđeno, a opet ne osećaš se loše, ne osećaš se izgubljen – piše on dalje za “Jutarnji list”.
Čadež navodi da je “u Srbiji sve provincija osim Beograda”.
– Na primer, beogradski taksisti, koji ovih dana štrajkuju jer se bune protiv tamošnje, autohtone verzije Ubera, start naplaćuju 170 dinara, a ovi u Kragujevcu 60 dinara. A koliko će naplaćivati, propisuje im – vlast. Znači, ovi u Kragujevcu vrede otprilike triput manje od onih u Beogradu. Zašto? – pita se on.
Čadež ističe da je on Karlovčanin, “jedan od prvaka odbrane grada 1991, a Kragujevac je nekad bio naš grad pobratim“. Podseća na istoriju kad su Nemci “iz obesnog rasizma” streljali oko 2.800 dečaka i muškaraca u Kragujevcu.
– Spomen-park Kragujevački oktobar ubavo je, prostrano idilično mesto, pa sena smrti što se nadvila nad njom, materijalizovana u dvanaest spomenika i skulptura, deluje to trajnije – dodaje on.
– Ljudi je malo, lepo je vreme, penzioneri šetaju ljubimce, pa nekako jače zamisliš, pa i osetiš jezu toga zločina od kakvoga se teško jedan grad, ne prevelik, oporaviti može. Osećam da se sena tih smrti i danas nadvija nad gradom. Takva je sudbina naroda na Balkanu. Najviše stradaju oni koji su bili najmiroljubiviji – zaključuje Čadež.
On je obišao Spomenik streljanim profesorima i đacima „Slomljena krila“, rad kipara Miodraga Živkovića iz 1963, a potom i “Zastavu oružje”.
– Ispred je pruga, zapuštena, iza se naviruju dimnjaci, a po strani je nekakva kovana ogradica i posve sam slučajno, iz nedefinisane radoznalosti, prošao kroz nju i ustanovio da se nalazim u samome srcu moderne srpske države – piše Čadež.
– U toj je Staroj crkvi, najstarijoj sačuvanoj građevini u Kragujevcu, koju je knez Miloš Obrenović podigao godine 1818, proglašen 1835. Sretenjski ustav, prvi dakle srpski, a u toj je crkvi dinastija dočekala i proglašenje nezavisnosti Srbije u sklopu Berlinskoga kongresa 1878. Crkva, rad arhitekata Milana Glođevca i Đuzepea di Antonija, lepo je održavana, ali za naše pojmove neverovatno, kao namerno skrivena. Čovek stiče dojam da se Srbi zapravo stide vlastite države! – navodi on.
Čadež kaže da je preko gradskog ministra kulture predložio gradonačelniku o obnovi prijateljstva između dva grada.
– Ne tako davno javno sam pitao tadašnjeg gradonačelnika karlovačkog Damira Jelića, sadašnjega župana, da li je za obnovu veza. Pristao je bez zadrške, što sam i objavio. Na primer, gradski ministar kulture pojma nema da je i u Karlovcu niknla golema privatna fabrika oružja s više od 1.500 zaposlenih. Ratovati više nećemo, a prodavati hoćemo – dodaje on.
Čadež je pogledao šest predstava u Kragujevcu, među kojima i jednu hrvatsku i ocenio da je publika bila zahvalna, strpljiva i tolerantna.
Dodaj komentar